Čudotvorna biljka

Neiscrpna je lista moguće primene soje. Soja, neverovatna, čudotvorna biljka, upotrebljavala se pre više hiljada godina u Kini. Bogata je mineralnim materijama. Ako pažljivo pročitate sastav mnogih namirnica, iznenadićete se gde se sve ne primenjuje soja – od mleka namenjenog deci, do proizvoda konditorske industrije, mesa i mesnih prerađevina, premaza za sendviče, hladnih, toplih i gotovih jela, sosova, poslastica, salata…

Mleko od soje možete i sami pripremiti. Proizvodi se od sojinog semena ili od sojinog punomasnog brašna. Seme soje se očisti i opere. Potopi se u hladnu vodu (leti 12–16 časova, a zimi 24 sata), u kojoj nabubri i omekša, pa se sitno samelje i na svakih 100 grama dodaje se 800 grama vode, 1-2 grama soli i 12 grama šećera. Smesa se često meša i tako drži oko pet sati dok se ne stvori mleko. Ostatak koji je nerastvorljiv odstrani se i mleko se kuva do tačke ključanja, 20 minuta, ali tako da ne zagori i ne pokipi.

A od punomasnog sojinog brašna mleko se sprema na sledeći način:

na svaki kilogram sojinog brašna dodaje se 7-8 litara vrele vode uz brzo mešanje da ne zagori i ne iskipi. Mleko se zatim cedi, doda se so i šećer, pa se ponovo kuva dok se na površini ne uhvati kajmak.

I pecivo se može praviti uz dodatak soje. Potrebni sastojci: 315 grama pšeničnog brašna, 2-3 kašike sojinog brašna, 2 kašike šećera, 10 grama svežeg kvasca, kašičica soli, pola kašike ulja.

Kvasac razmutiti sa šećerom i 4-5 kašika mlake vode. Prosejanom pšeničnom i sojinom brašnu dodati so rastvorenu u 25 mililitara mlake vode i pripremljen kvasac. Uz postepeno dodavanje mlake vode umesiti testo određene gustine. Testo se, zatim, umesi na dasci, od njega se formira veća lopta, pokrije se platnenom salvetom i ostavi da uskisne do njegove dvostruke zapremine. Testo se posle premesi pa se prave zemičke, kifle ili drugi oblici peciva. Staviti u podmazan pleh, ostaviti da još malo fermentiše, premazati umućenim žumancetom sa malo vode i peći na temperaturi 200–220 stepeni Celzijusa.