Dvor postao maršalat

Naslednici kraljevske porodice Karađorđević, posle šezdeset godina, na početku su dugog puta da povrate izuzetno vrednu i bogatu imovinu koja je ovoj srpskoj dinastiji odlukom Ustavotvorne skupštine konfiskovana 29. novembra 1945. godine. Karađorđevići će, kao i svi ostali građani koji potražuju dedovinu, morati da dokazuju pravo vlasništva nad dvorovima na Dedinju, koje je posle Drugog svetskog rata koristio Josip Broz, potom Slobodan Milošević, da bi 2001. godine vlada bivše SRJ donela odluku da se dvorovi daju na korišćenje princu Aleksandru i drugim članovima porodice Karađorđević.

Budući da su naslednici ove kraljevske porodice, u skladu sa Zakonom o evidentiranju imovine uputili prijave Direkciji za imovinu Srbije, bilo bi zanimljivo osvrnuti se na to kako je Prinudna uprava kraljevskih dobara načinila popis konfiskovane imovine. Uvid u dokumenta imao je istoričar Vojnoistorijskog instituta dr Milan Terzić.

Pojedinosti se mogu videti iz zabeležaka predsednika Zakonodavnog odbora Skupštine Jugoslavije Moše Pijade, koju je prosledio Josipu Brozu: "Pošto je vlada ovlašćena da sprovede odluku o konfiskaciji, treba prvo vlada da obrazuje jednu komisiju koja će na osnovu materijala Prinudne uprave utvrditi tačno stanje imovine, pa da na kraju sudovi izvrše samo konfiskaciju, to jest prenos raznih predmeta imovine na državu, a pod upravu onih ustanova koje vlada odredi".

Prinudna uprava kraljevskih dobara je napravila popis imovine, od bankovnih računa (kod Narodne banke, trinaest knjižica raznih banaka, obveznice, akcije i strana valuta) do dragocenosti, arhive i biblioteke.

Više zapušteni nego oštećeni

Osim toga, urađen je i popis nepokretnosti: dvorovi, kuće, poljoprivredna dobra i rudnici koji su, kako se navodi, "vlasništvo kralja i njegove porodice". Ova uprava je u popisu kraljevskih dobara za imanja navela podatke o veličini, kao i u kojim su katastarskim knjigama nepokretnosti zavedene, koliko je hektara šuma, oranica, vinograda i livada, koliko je objekata izgrađeno na imanjima i šta sadrže, koji članovi kraljevske kuće su vlasnici. U popisu je načinjena i procena vrednosti, a na margini je rukom kasnije ispisano i označeno šta kome pripada. Ne može se sa sigurnošću reći čiji je rukopis u pitanju, ali se pretpostavlja da je reč o Moši Pijadeu koji je uz ovaj tekst ostavio svoju belešku. Tako je za imanje u Sokobanji ispisano "Srbija", za dvorac na Dedinju i Beli dvor "savezno" za dvorske bašte Rakovica "savezno", za ostale zgrade u Beogradu "videti"; za kuću na Bulevaru Crvene armije broj 75 kojom je upravljao Beogradski univerzitet "Beogradskom univerzitetu"; za posede u Sloveniji "Slovenija", sem dvorca "Brdo" za koga je navedeno "Vlada FNRJ"; za imanja u Crnoj Gori i Makedoniji – imena republika na čijem se prostoru nalaze. Negde je ispisan upitnik kao, na primer, za dvorac na Bohinjskom jezeru – "videti". Time su predloženi i označeni budući vlasnici i korisnici ovih imanja.

– Dvorovi na Dedinju bili su vlasništvo Karađorđevića i živo su podsećali na srpsku tradiciju i ovu dinastiju, koja je promenom društvenog sistema i dolaskom nove vlasti uklonjena. Na odluku Josipa Broza da se useli u Beli dvor gledalo se sa iznenađenjem s obzirom na ideale novog društva – kaže ovaj istoričar. Kada su u pitanju dvorovi i njihov izgled krajem 1944, oni su, po Milovanu Đilasu, bili više zapušteni nego oštećeni.

Detalje o odluci Josipa Broza da se useli u dvorove na Dedinju naveo je u memoarima general Ljubodrag Đurić ("Sećanje na ljude i događaje"), pišući o susretu u Krajovi (Rumunija) septembra 1944. "Slušaj, Đuriću, čim uđete u Beograd, odmah postavi straže pred Beli dvor, bivšu rezidenciju kneza Pavla. On je bio kolaboracionista i nemački čovek. Nemci su sigurno čuvali njegov dvorac. Sačuvaj ga i ti od pljačke, koja može nastati u prvim danima oslobođenja. I taj će nam dvor trebati."

Topola i "Miločer"

– Pri korišćenju kraljevskih imanja, Josip Broz je, kako piše Milovan Đilas, jedino odstupanje učinio u slučaju imanja i vile u Topoli, kao i kraljevskog dvorca "Miločer". Topola je izuzeta zbog nekropola dinastije i srpske nacionalne svesti, a "Miločer" zbog slabih saobraćajnih veza i opredeljenja Broza za Brione – komentariše Terzić.

Korišćenje dvorova neizbežno je podsećalo na dinastiju, ističe ovaj istoričar. Milovan Đilas o tome piše: "Isto tako su se u početku i u aparatu mogli čuti za vrhovnu ustanovu izrazi ’dvor’, ’iz dvora’, ’za dvor’. Kasnije biva zamenjen priličnim izrazom ’maršalat’, ’iz maršalata’, ’za maršalat’." Tako su u svest naroda ulazile reči maršal, maršalat i vezivane su za Josipa Broza, koji je jedini u Jugoslaviji to zvanje posedovao.

– Iako su 1945. godine promenjeni društveni sistemi, ideologija i vlast, nije i adresa vlasti – ostala je na istim geografskim koordinatama, na najvišoj tački glavnog grada, zaštićenoj od pogleda naroda, odakle se pruža lep pogled prema Kalemegdanu, Ušću, Zemunu, Adi i Avali – zaključuje Terzić.

Sada, prvi put posle šezdeset godina, građani mogu da posete dvorove na Dedinju, u organizaciji Turističke organizacije Beograda.

-----------------------------------------------------------

Vile, rudnici, kuće

Prinudna uprava sačinila je popis imovine Karađorđevića u Srbiji: Zadužbinsko imanje crkve Svetog Đorđa na Oplencu, plac Kraljeve livade u Sokobanji, dvorac Dedinje sa Belim dvorom, dvorska bašta Rakovica, kuća u Bulevaru Crvene armije, kuća u Krunskoj ulici, vila u Sarajevskoj ulici, vila u Tolstojevoj ulici, plac sa vilom na Topčiderskom brdu u Rumunskoj ulici, zgrada Đačke trpeze u Aberdarevoj ulici, studentski dom u Bulevaru Crvene armije, Dom kralja Aleksandra Prvog za učenike srednjih škola na Topčiderskom brdu u Ulici Miodraga Davidovića.

U Srbiji su još popisani rudarsko preduzeće Neresnica Glogovica (eksploatacija zlata na reci Peku), kao i Timočki rudnici uglja.