Meksički ustanak protiv terora

Jezovit, ali i smešan, samodovoljan i samozadovoljan kao što mu je, uostalom, i autor, film „Mačeta” meksičko-američkog vunderkinda Roberta Rodrigeza, tipičan je izdanak eksploatacijskog akciono-avanturističkog B-filma, kakav je cvetao u Americi 70-ih godina prošlog veka. R. R. je na njemu odrastao, da bi kasnije, pridodavši mu zajedno sa Tarantinom jednu novu dimenziju, od toga napravio novi i pomodan filmski podžanr.

Pogađate, dakle, reč je o filmu u kojem je ponovo krvi do kolena (bogami, i do brade), u kojem se puca iz svih vatrenih oružja, lete glave na sve strane, pa i prosuta creva, u kojem se šetaju oskudno odevene lepotice i zlikovci za jednokratnu upotrebu, a smrt je kao dobar dan. Ne štedi se niko i ništa nije sveto. U tome i jeste štos u ovakvoj vrsti filmova. Oni su tu da vas zabave, ukoliko ste ovakvoj vrsti zabava skloni, i ništa u njima ne shvatite ozbiljno, i pod uslovom da niste od onih što insistiraju na striktnom poštovanju političke korektnosti, jer to ovde nećete naći.

Film „Mačeta” nastavlja Rodrigezovu liniju koju poznajemo iz filmova „Marijači”, „Desperado”, „Bilo jednom u Meksiku”, a utvrdili smo je i u njegovoj „Planeti terora” (filmu iz projekta „Grindhouse” dvojca Tarantino–Rodrigez). Reč je o delu koje je nastalo na osnovu lažnog foršpana s kojim je Rodrigez opipao puls američke nacije pre nego što se upustio u realizaciju scenarija koji je napisao još 1993. godine. Kako je „štos” sa foršpanom prošao odlično, reditelj koji je tokom karijere svojim filmovima znatno promenio poziciju svojih sunarodnika Meksikanaca u američkom filmu – premeštajući ih iz uloga šaljivih ili tragičnih epizodista u uloge naočitih i glamuroznih heroja – sada se odlučio za još jedan korak dalje. Podario je Hispanoamerikancima prvog velikog akcionog heroja – Mačetu, namenivši popularnom holivudskom epizodisti i sporednom glumcu Deniju Trehu i prvu veliku glavnu ulogu.

I ne samo to. Ispod svog tog stripovsko-akciono-krvavog Rodrigezovog filmskog zamešateljstva, krije se i politički veoma angažovani film u kojem „dobri Meksikanci” tokom pravog ustanka protiv terora u koji ih je poveo Mačeta, pobeđuju „zle Amerikance”, rešavajući usput svoje teške imigrantske probleme u sukobu sa rasistima, fašistima i mafijašima sa teritorije moćnog severnog suseda.

Tu je Rodrigez stvarno pustio svojoj mašti na volju. Mačeta, bivši meksički policajac kojem je narkokartel pobio porodicu, odmetnuo se preko granice gde svojom mačetom deli pravdu i brani ilegalne useljenike od šefa američke narkomafije (samoironično ga igra Stiven Sigal), desničarskog senatora (Robert de Niro kao pravi šlag na tortu), njegovog kompanjona (smešan i zabavan Don Džonson) i perverznog političara (Džef Fej)...

Čisti „treš” sa otvorenom političkom pozadinom. Parodično „a la” Rodrigez. Nepreporučljivo mlađima od 18 godina. Nikako!