Čiji su azilanti kosovski Srbi

Oslo – Razlog da vam se obratim ovim otvorenim pismom je protivzakonita deportacija azilanata, kosovskih Srba, iz Kraljevine Norveške u Republiku Srbiju. U trenutku deportacije vi i naša norveška vlada započinjete nezakonitu radnju. Kraljevina Norveška je priznala republiku Kosovo 28. marta 2008. Kosovski Srbi dolaze iz područja koje tim priznanjem postaje republika Kosovo, traže politički azil u Norveškoj. Njihove kuće su spaljene i (ili) uništene za vreme ili po završetku NATO bombardovanja, u kome je Norveška, kao članica NATO-a učestvovala. Nakon bombardovanja mnogim kosovskim Srbima imanja su oduzeta ili su spaljena i tako uništena da se u njima više nije moglo živeti. Oni su bili progonjeni, jer su Srbi po nacionalnosti, iako su na toj teritoriji živeli od 6. veka. Do dana današnjeg ovo po život opasno stanje, bez osnovnih građanskih sloboda, nije se promenilo za mnoge kosovske Srbe u republici Kosovo. Uprkos tim činjenicama, dobro poznatim našoj vladi Kraljevine Norveške, vi i vaši ministri ste odlučili da vratite kosovske Srbe, ali ne u zemlju iz koje su došli, u republiku Kosovo, već u „treću zemlju”, u ovom slučaju Republiku Srbiju. To je u suprotnosti sa Poveljom UN čiji je Norveška potpisnik.

Prema članu 32. povelje, ako Vlada Kraljevine Norveške odluči da protera izbeglicu, vlada treba da da izbeglici određeni razuman rok u kome izbeglica može da traži azil ili drugi legalni status u drugoj zemlji. Naša vlada Kraljevine Norveške odlučila je da uz pomoć policije u tri sata ujutro pokupi žene, decu i muškarce iz njihovih kreveta, dajući im dva sata da se spakuju. Potom su bili deportovani, bez ikakvog prava koje im garantuje Povelja UN. Predstavnik Vlade Kraljevine Norveške koji se pojavio na TV-u, nazvao je ovu operaciju ,,veoma humanom”. Svestan sam da će vaše objašnjenje za ovu brutalnu akcije biti potpisan ugovor ili memorandum između Kraljevine Norveške i Republike Srbije o predaji i prihvatu izbeglica između dve zemlje. Žao mi je što moram da vas obavestim da se ovaj dokument ne može koristiti u slučaju kosovskih Srba. Oni su došli iz republike Kosovo, a ne iz Republike Srbije. Republika Srbija priznaje i prihvata da se izbeglice kosovski Srbi vrate natrag u Srbiju, jer su oni po srpskom Ustavu i dalje građani Srbije, a Kosovo je još sastavni deo Srbije. Vlada Kraljevine Norveške, ne može u jednom trenutku da prizna republiku Kosovo kao nezavisnu državu, a u drugom slučaju, kao sa deportovanim azilantima (izbeglicama), kao deo Srbije. Morate da se odlučite da li priznajete republiku Kosovo ili ne, i onda se ponašajte u skladu sa tom odlukom. U slučaju proteranih kosovskih Srba, vi i vaši ministri, ne možete se ponašati oportunistički, jer to je protiv Povelje UN.

Ali, to nije sve. Postavlja se pitanje zašto su samo kosovski Srbi proterani iz Kraljevine Norveške? Nema izveštaja o deportaciji kosovskih Albanaca ili Bosanaca u njihove zemlje. Rat i opasnost su završeni za njih. Kosovski Albanci su dobili svoju nezavisnu državu, i uz našu, norvešku pomoć, a takođe i Bosanci. Da ne bude zabune, ja ne želim da se kosovski Albanci ili Bosanci proteraju i vrate u njihove poštovane zemlje. Ako su već uspeli da pobegnu, i oni zaslužuju bolji život, treba da se u potpunosti integrišu u naše norveško društvo, i da uz naporan rad odgajaju svoju decu u uspešnom i demokratskom okruženju. Verujem da Vlada Kraljevine Norveške, ista vlada koja uvek promoviše sebe i svoju politiku kao socijalnu, demokratsku i javnu, treba ovoga puta da prizna svoju grešku koju je napravila proterivanjem kosovskih Srba, u ime nas, građana Kraljevine Norveške, poreskih obveznika.

Razlog što sam tako oštar prema vama, gospodine premijeru, je moja komšinica, Norvežanka. Ona mi je prišla pre neki dan i pitala me o deportovanim kosovskim Srbima: gde su, gde će se vratiti a posebno je interesovalo kako se osećaju pošto su tako brutalno izbačeni iz naše zemlje Norveške. Kazao sam joj da su se vratili ne u zemlju iz koje su došli, već u „treću zemlju” gde nije njihova imovina, prijatelji, groblja sa njihovim pokojnicima, već u zemlju koja je veoma siromašna.

Mi, Norvežani, pokazali smo naše prave ljudske vrednosti tokom Drugog svetskog rata, kada smo spasavali logoraše Srbe iz nacističkih koncentracionih logora za vreme vlade Kvislinga. To je bio trenutak u kome se u pravom svetlu i konkretnoj akciji pokazao naš moral i ljudska briga. Danas, kada naša norveška vlada hapsi azilante u ranim jutarnjim satima sa policijskim snagama, Norvežani su opet pokazali iste moralne vrednosti. Za vreme hapšenja tridesetak azilanata, uglavnom dece, uspelo je da pobegne. I šta mislite ko ih skriva i pomaže im? Opet, Norvežani.

*Filmski i TV reditelj, producent, norveški državljanin

Dejan Karaklajić