Pogubno je što Srpska liga ne vodi u Evropu

Počela je nova košarkaška sezona, s nagomilanim problemima koji vape za rešenjima, ali se izlaz ne nazire. S kakvom ligom, s kojim komesarom, s kojim selektorom, s kakvom organizacijom… Pitali smo o tome člana upravnog i izvršnog odbora Košarkaškog saveza Srbije i predsednika FMP-a dr Nebojšu Čovića. Počinjemo, ipak, od uspeha na Svetskom prvenstvu u Istanbulu (4. mesto).

– Drago nam je da je FMP-ov koncept najzad potvrđen kroz reprezentaciju – kaže Čović. – Ja sam to pominjao još 2007. kada nije postojala medalja koju mlađe nacionalne selekcije nisu uzele u svim uzrastima. Tad sam rekao da treba samo biti strpljiv, a potvrde su stigle, prvo u Poljskoj pa u Istanbulu. Ako se organizovano bude radilo Srbija će ostati u svetskom vrhu. Vrh nije samo biti prvi, jer verujem da bi svi, i u politici i u ekonomiji, voleli da smo među prvih deset u svetu ili barem u Evropi. Nevolja je što u svemu, pa i košarci, ima previše improvizacije. Najveći problem u košarci su poremećeni međuljudski odnosi i ponašanje „zavadi pa vladaj”. Tu izuzimam Dragana Kapičića (predsednik KSS). Svi ostali, ako se nađu prozvanim, znači da sam pogodio. Smatram da se organizacija mnogo bavi sobom u medijima, a ništa od tih problema ne razmatra i ne rešava unutar svojih organa. To je sistematski rađeno kako bi svako od svakog počeo da zazire unutar organizacije. Takav ambijent odgovara samo mešetarima i nanosi štetu košarci Srbije. Neki zarađuju ogromne pare na tuđoj muci, a u medijima se samo slikaju i napadaju organizaciju zamenjujući teze.

Nagomilali su se problemi u Udruženju klubova Lige Srbije.

– Tu su prošle tri godine visokog nereda i manupulacija. Udruženje je započelo seriju važnih sastanaka gde smo se prvo upoznali sa problematično usvojenim Statutom. Onda smo otkrili da dosadašnji direktor (Bubalo) nije bio u profesionalnom radnom odnosu, što je bila statutarna obaveza. Zatim smo otkrili da je u ugovoru o radu neobična klauzula. Dugo sam u privredi i nikada nisam video ugovor tako opšte određen, da je plata direktora lige u nivou plate generalnog sekretara KSS plus jedan evro. Kolika je to plata…

Kakvo je finansijsko stanje klubova i lige?

– Klubovi su u prošloj sezoni dali oko 25 miliona dinara, a Udruženje potražuje oko 9,5 miliona. Neshvatljivo je da neki klub ne uplati kotizaciju i da ima dugova vezanih za kazne. Nemoguće je i da od prihoda oko 70 odsto ide na plate za kancelariju. Ako je nekom plata 3.000 evra, onda se od njega očekuje da radi maksimalno profesionalno. Pogubno je i da ostane ovakav koncept takmičenja, jer će prvi rang biti regionalna liga a to znači da Srbija može da ide u Evropu preko Zagreba ili Ljubljane. Da bi se to prevazišlo potrebna je profesionalna liga i njeno učlanjenje u ULEB.

Najavljuju se promene u KSS, šta očekujete?

– Još 2007. dao sam tadašnjoj komisiji predlog statuta koji je imao mandatarski kod. Tad nije prošlo, a verovatno neće ni sad. Problem je što članovi upravnog odbora ne dolaze redovno na sastanke, što znači da su neki neodgovorni. Ili dođu samo kad su izlobirani pa treba da nešto glasaju. Mislim da je od 47 sastanaka, ili pokušaja sastanka, 29 imalo kvorum. Uprkos svim nedostacima, Statut nas ne sprečava da sami rešavamo ključne probleme.

Da li je u sportu posle 5. oktobra 2000. došlo do promene svesti?

– Mislim da nije, jer i u drugim oblastima se svest neznatno promenila. Srpski sport počiva na dva nacionalna dobra. Jedno je Partizan, drugo Zvezda. Ta ravnoteža već nekoliko godina ne postoji i to nije dobro za srpski sport. Jedan od problema je što još ne shvatamo da je sport privredna delatnost. Uvažavam napore Ministarstva za omladinu i sport, to što radi resorni ministar koji nije klupski obojen, što predstavlja veliku prednost za sport. Ono što imate pomešano u sportu su stranke i pozicije i opozicije. Nemam ništa protiv da ljudi iz politike budu u sportu, ali samo ako su se bavili sportom a ne da povremeno otkrijemo da nisu radili ni fizičko vaspitanje.

Izgleda da je Zvezda najgore prošla u tranziciji?

– Dogodilo se da Zvezda posle 2000. izgubi jake političke autoritete a da ih Partizan dobije i kroz političke i kroz sportske autoritete. I sad neko će sigurno zameriti – pa šta ti imaš protiv što je ovaj sad predsednik ovoga, a bio je u Partizanu. Ne, nemam ja ništa protiv, ali očigledno je da je to poremetilo ravnotežu, a Zvezda je platila po onoj jevrejskoj „dabogda imao pa nemao”.

FMP je „dao“ gotovo celu petorku reprezentaciji, a nije nagrađen od države kao Partizan i Zvezda?

– FMP je postavio svoj koncept tako da živi od svojih rezultata, a napravili smo i dosta infrastrukture. Dobijamo godišnje vrlo mala sredstva od grada – 2,5 miliona dinara i toliko od republike, ukupno oko pet miliona dinara – ali i na tome smo zahvalni, ali tražimo ravnopravnost među klubovima. Ako se nekima, značajnim po imenima i tradiciji, pokrivaju termini u halama, nama to ne treba. Nama treba pomoć u iznosu tih termina, da pokrijemo troškove komunalija. Plaćamo svaki mesec grejanje oko 470.000 dinara, struju oko 400.000, gas 500.000, vodu oko 50.000, sve to izađe na 1,42 miliona. Poznato je koje sve trofeje osvajamo u kontinuitetu, a referenca nad referencama je stvaranje toliko igrača koji su okosnica reprezentacije. I tu FMP posipaju blatom, pričom o poluproizvodima. Prestali smo da odgovaramo na te besmislice, ali otvorenih očiju i ušiju pratimo nekakve radnje oko FMP-a. Ne mogu da se otmem utisku da je u prošloj sezoni bila klasična nameštaljka da završimo u Srpskoj ligi, iako prihvatam da smo i sami, pa i ja lično, najodgovorniji za neuspeh. KK FMP živi od transfera igrača, ali za razliku od onih koji nas krijtikuju mi i jako puno ulažemo u igrače, infrastrukturu i stručnjake. Ako puno ulažete, onda je normalno da i deo toga treba da vam se vrati, to je osnova elementarnog znanja iz ekonomije.

Selektor Ivković je pokazao da zna da radi, ali se neočekivano preselio u Atinu (Olimpijakos)?

– Ivkovića iskreno poštujem kao trenera iz prostog razloga jer se dokazao. Ali, nismo smeli da dozvolimo da se olako smeni koordinator mlađih selekcija jer ako smenite nekoga ko ima rezultate, onda ste porušili osnovne principe sistema vrednosti.

Mislite na Žarka Varajića?

– Da, na njega. Napravljene su promene i s Bojićem… Koncept je bio da Ivković radi do kraja Olimpijskih igara u Londonu 2012. Sad nam treba drugi koncept. Neću da tipujem ime i prezime, bilo bi dobro da ostane Duda, ali ima tu i drugih imena. Duboko sam ubeđen da na tom mestu nije potreban profesionalac već trener po ugovoru na dva meseca. Siguran sam i da je preko potreban profesionalac koji koordinira rad mladih selekcija kao i profesionalni treneri tih selekcija. Odatle se crpe igrači za A selekciju. Naravno, plate bi se dogovorile i za dva meseca i za 12 meseci u skladu sa realnim životom i standardom građana Srbije. Nije realno, uzeću primer fudbala, da primanja jednog trenera budu veća nego bruto plata svih zaposlenih u Narodnom pozorištu. Očekujem da ćemo kao izvršni odbor obaviti razgovor s Ivkovićem i da ćemo naći zajednički pristup kako bismo nastavili uspešan put.

----------------------------------------------

Kad naprave pet igrača neka se jave…

„Svi oni koji me kritikuju mogu da se kvalifikuju za razgovore sa mnom tek kada košarci obezbede makar pola kuće košarke, makar dve svlačionice, ne moraju da naprave jednu od tri hale koje sam ja napravio niti 60 igrača, neka naprave pet ili deset igrača. Sve to sam uradio s ljudima iz kluba i gospodinom Radovanovićem. Tačno je da sam, kada smo napravili Kuću košarke, bio na funkciji i da nisam dao moje pare ali isto je tačno da su i mnogi drugi bili na funkcijama pa nisu ništa ostavili sportu. Znači mogao sam i da ne potpišem. To je moja biografija i ne mogu da je obrišu ni više ni manje debeli u kafanama”.

Aleksandar Miletić