Povratak u rodni grad

Ima dugu svetlu kosu i tople plave oči. Tiha je i mirna devojčica. Osmeh ne silazi s njenog lica, jer je provela mesec dana u Prihvatilištu i vraća se u rodni grad. Pitam je da li u njemu još ima onoliko ruža koliko ih pamtim, a ona potvrdno klima glavom.

– Volim moju ravnicu i moj rodni grad. U njemu ima mnogo ruža i fijakera sa čilašima koji su zaštitni znaci grada. U njemu sam rasla bezbrižno. Išla sam i u školu, bila dobar đak.

Snežana stade s pričom, kao da ponovo proživljava minule godine i mnogo toga želi da zaboravi...

– Zašto si stigla u beogradsko Prihvatilište? Šta si to uradila?

– Bežala sam iz škole, a onda i od kuće.

Razlog za njeno izmenjeno ponašanje, kaže, nastalo je kao posledica nesuglasica s očuhom. Seća se da je bila mala kada su se majka i otac razveli.

– Tata se odselio u drugi grad i sa sobom je poveo moja dva starija brata. Sestra i ja smo ostale sa mamom.

Majka je bila mlada žena i udala se po drugi put. Radovale su se sestra i ona što je srećna.

– Na početku maminog novog braka sve je bilo u redu. Svi smo se lepo slagali. Očuh je jedinac, nije imao dece i nas je prihvatio kao svoju. A onda se razboleo i prestao da radi. Stalno je bio u kući. Pronervozio se. Postao je svadljiv. Posebno se nas dvoje nismo slagali. Mama je pokušavala da nas izmiri, ali uzalud. Kada je odsutna, a radi, svađe su buktale.

Snežani je počelo da smeta što takva atmosfera vlada u kući, a ni oca više nije viđala pa joj je nedostajao.

– Prvo sam počela da bežim sa časova. Nisam imala uslove da učim, a bilo me je sramota da ne znam kada me nastavnici prozovu.

– Pobegla sam od kuće. Pronašli su me i stigla sam u Prihvatilište. Ovde sam provela mesec dana. Sada, posle razgovora sa vaspitačima, shvatila sam neke stvari i zahvalna sam im na pomoći i savetima.

Srećna je što će konačno dobiti svoju sobu, koja je naknadno dograđena, jer je to način da izbegne susrete sa očuhom i da nesmetano uči.

– Mama mi je javila da me je upisala u školu.

A onda su se pojavile suze u njenim očima. Skotrljale su se niz njeno lepo lice koje je pokrila rukama.

– Mnogo bih volela da vidim oca i braću. Znam da tata živi u Apatinu. Davno se nismo sreli. Potražiću ih. Moram. Mnogo bi mi značilo da ih vidim.

Snežana Prljević

-----------------------------------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu za decu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979”. Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”

01-504100-100007693-000000-0000 – Devizni račun Republike Srbije – RS – Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija