Повратак у родни град

Има дугу светлу косу и топле плаве очи. Тиха је и мирна девојчица. Осмех не силази с њеног лица, јер је провела месец дана у Прихватилишту и враћа се у родни град. Питам је да ли у њему још има онолико ружа колико их памтим, а она потврдно клима главом.

– Волим моју равницу и мој родни град. У њему има много ружа и фијакера са чилашима који су заштитни знаци града. У њему сам расла безбрижно. Ишла сам и у школу, била добар ђак.

Снежана стаде с причом, као да поново проживљава минуле године и много тога жели да заборави...

– Зашто си стигла у београдско Прихватилиште? Шта си то урадила?

– Бежала сам из школе, а онда и од куће.

Разлог за њено измењено понашање, каже, настало је као последица несугласица с очухом. Сећа се да је била мала када су се мајка и отац развели.

– Тата се одселио у други град и са собом је повео моја два старија брата. Сестра и ја смо остале са мамом.

Мајка је била млада жена и удала се по други пут. Радовале су се сестра и она што је срећна.

– На почетку маминог новог брака све је било у реду. Сви смо се лепо слагали. Очух је јединац, није имао деце и нас је прихватио као своју. А онда се разболео и престао да ради. Стално је био у кући. Пронервозио се. Постао је свадљив. Посебно се нас двоје нисмо слагали. Мама је покушавала да нас измири, али узалуд. Када је одсутна, а ради, свађе су буктале.

Снежани је почело да смета што таква атмосфера влада у кући, а ни оца више није виђала па јој је недостајао.

– Прво сам почела да бежим са часова. Нисам имала услове да учим, а било ме је срамота да не знам када ме наставници прозову.

– Побегла сам од куће. Пронашли су ме и стигла сам у Прихватилиште. Овде сам провела месец дана. Сада, после разговора са васпитачима, схватила сам неке ствари и захвална сам им на помоћи и саветима.

Срећна је што ће коначно добити своју собу, која је накнадно дограђена, јер је то начин да избегне сусрете са очухом и да несметано учи.

– Мама ми је јавила да ме је уписала у школу.

А онда су се појавиле сузе у њеним очима. Скотрљале су се низ њено лепо лице које је покрила рукама.

– Много бих волела да видим оца и браћу. Знам да тата живи у Апатину. Давно се нисмо срели. Потражићу их. Морам. Много би ми значило да их видим.

Снежана Прљевић

-----------------------------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту за децу и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979”. Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 – Девизни рачун Републике Србије – РС – Завод за васпитање деце и омладине, Београд

IBAN број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија