Holanđani protiv, ali kompromis je moguć

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Holandski parlament jedinstven je u stavu da je odluka o prosleđivanju kandidature Srbije Evropskoj komisiji na zasedanju Saveta ministara EU u Luksemburgu 25. oktobra – političko, a ne tehničko pitanje. U rezoluciji koju je parlament jednoglasno usvojio traži se da rasprava o kandidaturi Srbije bude odložena za decembar i da se svako dalje napredovanje Beograda u evrointegracijama uslovi punom saradnjom sa Tribunalom u Hagu.

Izvori u Briselu upućeni u ovu temu slažu se u oceni da iako na prvi pogled tvrda i nepopustljiva holandska diplomatija ostavlja sebi dovoljno prostora za kompromis sa ostatkom EU koji se manje ili više aktivno zalaže za prosleđivanje kandidature Beograda. Belgijsko predsedništvo EU potvrdilo je da je temu stavilo na dnevni red zasedanja 25. oktobra, ali nije preciziralo da li je ona politička ili tehnička, od čega zavisi procedura odlučivanja. Za tehnička pitanja dovoljna je kvalifikovana većina, a za politička je neophodan konsenzus. To su poslanici holandskog parlamenta imali u vidu kada su doneli rezoluciju.

Brisel ne pribegava preglasavanjima i malo je onih koji žele javno da govore o tome da će Holandija verovatno popustiti, uklopiti se u konsenzus i prihvatiti prosleđivanje naše kandidature, kako je to juče predvidela Mariko Peters, poslanik zelenih.

„Verujem da će ministri u Luksemburgu postići konsenzus o prosleđivanju kandidature Srbije, ali da će u zaključcima stajati da je svaki naredni korak Beograda ka EU uslovljen punom saradnjom sa Tribunalom u Hagu”, objasnila je Peters.

Naš diplomatski izvor u Briselu takođe ne odbacuje mogućnost takvog scenarija. „Ne verujem da će biti preglasavanja, jer to nije način odlučivanja u EU. Tražiće se konsenzus, ali još je rano govoriti o tome da li će biti postignut i kako će biti formulisan. Verujem da hoće, ali konačna odluka će verovatno biti poznata tek 25. oktobra”, kazao je naš sagovornik, kojeg smo pitali da li Hilari Klinton, državni sekretar SAD, može uticati na postizanje konsenzusa u EU?

Vladimir Jokanović

------------------------------------------

Nova holandska vlada stroga kao i prethodna

Holandija je dobila novu i po mnogo čemu neobičnu vladu – prvu manjinsku vladu s premijerom Markom Ruteom, prvim iz redova liberala još od ranog 20. veka, i prvi put sa podrškom desničarskih populista – Partije slobode Gerta Vildersa. Novi zamenik premijera i ministar ekonomije je Maksim Ferhagen iz redova demohrišćana – dosadašnji šef diplomatije, kojeg je na toj funkciji nasledio Uri Rozental, liberal.

Procene naših sagovornika u Briselu su da nam nova holandska vlada neće biti ništa manje stroga u odnosu na Srbiju od prethodne, jer u parlamentu u Hagu i dalje vlada jedinstven stav prema uslovljavanju Beograda. Sada je još komplikovanije jer podrška holandskoj manjinskoj vladi zavisi od Vildersove antiislamske desnice koja se protivi bilo kakvom procesu proširenja EU.