Холанђани против, али компромис је могућ

Од нашег сталног дописника

Брисел – Холандски парламент јединствен је у ставу да је одлука о прослеђивању кандидатуре Србије Европској комисији на заседању Савета министара ЕУ у Луксембургу 25. октобра – политичко, а не техничко питање. У резолуцији коју је парламент једногласно усвојио тражи се да расправа о кандидатури Србије буде одложена за децембар и да се свако даље напредовање Београда у евроинтеграцијама услови пуном сарадњом са Трибуналом у Хагу.

Извори у Бриселу упућени у ову тему слажу се у оцени да иако на први поглед тврда и непопустљива холандска дипломатија оставља себи довољно простора за компромис са остатком ЕУ који се мање или више активно залаже за прослеђивање кандидатуре Београда. Белгијско председништво ЕУ потврдило је да је тему ставило на дневни ред заседања 25. октобра, али није прецизирало да ли је она политичка или техничка, од чега зависи процедура одлучивања. За техничка питања довољна је квалификована већина, а за политичка је неопходан консензус. То су посланици холандског парламента имали у виду када су донели резолуцију.

Брисел не прибегава прегласавањима и мало је оних који желе јавно да говоре о томе да ће Холандија вероватно попустити, уклопити се у консензус и прихватити прослеђивање наше кандидатуре, како је то јуче предвидела Марико Петерс, посланик зелених.

„Верујем да ће министри у Луксембургу постићи консензус о прослеђивању кандидатуре Србије, али да ће у закључцима стајати да је сваки наредни корак Београда ка ЕУ условљен пуном сарадњом са Трибуналом у Хагу”, објаснила је Петерс.

Наш дипломатски извор у Бриселу такође не одбацује могућност таквог сценарија. „Не верујем да ће бити прегласавања, јер то није начин одлучивања у ЕУ. Тражиће се консензус, али још је рано говорити о томе да ли ће бити постигнут и како ће бити формулисан. Верујем да хоће, али коначна одлука ће вероватно бити позната тек 25. октобра”, казао је наш саговорник, којег смо питали да ли Хилари Клинтон, државни секретар САД, може утицати на постизање консензуса у ЕУ?

Владимир Јокановић

------------------------------------------

Нова холандска влада строга као и претходна

Холандија је добила нову и по много чему необичну владу – прву мањинску владу с премијером Марком Рутеом, првим из редова либерала још од раног 20. века, и први пут са подршком десничарских популиста – Партије слободе Герта Вилдерса. Нови заменик премијера и министар економије је Максим Ферхаген из редова демохришћана – досадашњи шеф дипломатије, којег је на тој функцији наследио Ури Розентал, либерал.

Процене наших саговорника у Бриселу су да нам нова холандска влада неће бити ништа мање строга у односу на Србију од претходне, јер у парламенту у Хагу и даље влада јединствен став према условљавању Београда. Сада је још компликованије јер подршка холандској мањинској влади зависи од Вилдерсове антиисламске деснице која се противи било каквом процесу проширења ЕУ.