Prazna priča bez Evropske unije

Srbija je tek na pola puta u reformskim i tranzcionim promenama. Potrošili smo deceniju, a s njom i desetine milijardi evra i dolara, ali posao nismo valjano uveli ni u središnjicu. Svetska ekonomska kriza razotkrila je da dosadašnji model privrednog rasta i razvoja Srbije nije održiv i da se mora temeljno menjati, ako želimo da izbegnemo sudbinu nerazvijene i prezadužene zemlje. Više nam niko neće omogućiti da trošimo više nego što stvaramo i da pravimo deficite na svim stranama. Presušuju privatizacioni prihodi, a sve su nam ograničenije mogućnosti zaduživanja u inostranstvu. Srbija mora da se okrene novom modelu privrednog rasta i razvoja koji je proinvesticiono i izvozno orijentisan.

Takav postkrizni model, projekciju, napravila je grupa stručnjaka, ne samo ekonomista, okupljenih oko dve publikacije - Makroekonomskih analiza i trendova Ekonomskog instituta i Kvartalnog monitora Fonda za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Autori smatraju da ponuđeni model ima optimističku crtu, ali da nije plod lepih želja. Ostvariv je, ali uz dosta sistemskih i političkih pretpostavki. Ostaje da od tog više nego argumentovanog viđenja skorije budućnosti zemlje i vlada za sebe sačini razvojni dokument, ali s mnogo više obaveza i zadataka koji neće trajati koliko mandati sadašnje i budućih kabineta.

Prema oceni koordinatora celog projekta Jurija Bajeca novi model privrednog rasta i razvoja u narednoj deceniji zahteva, zapravo, dva međusobno povezana otklona. Napuštanje potrošačkog i okretanje ka proinvesticionom i izvozno orijentisanom privrednom rastu. Drugi pretpostavlja ubrzanje reformskih procesa i evropskih integracija. Reč je o stvaranju mnogo atraktivnijeg privrednog ambijenta bez koga realizacija novog modela rasta i razvoja ne bi bila moguća.

Cilj je da se ostvari prosečna godišnja stopa realnog rasta BDP od oko šest odsto, a broj zaposlenih poveća za oko 440.000 radnika. Naoko ne tako veliki zadatak ako se ima u vidu da je Srbija u ovoj deceniji na izmaku postizala tu stopu uz osetan pad zaposlenost.

Šta je, po Bajecu, problem.

Ekonomska politika Srbije će, pored nepovoljnih faktora u svetu na koje ne može da utiče, biti pod veoma velikim domaćim nasleđenim teškoćama, ali i novim izazovima. Inflacija će u Srbiji verovatno biti relativno visoka. Perspektive oporavka realnog sektora su neizvesne. Porast nezaposlenosti i pad zarada može da izazove šire socijalne probleme, političke potrese i orijentaciju vlade na ostvarivanje kratkoročnih (populističkih) ciljeva. Treće, bez reforme javnog sektora, budžetski deficit i javni dug bi rasli. Oporavak privrede i uvođenje sive ekonomije u zvanične okvire popravili bi sliku na prihodnoj strani, a glavni izazovi za kreatore ekonomske politike ostaju na rashodnoj strani budžeta. Četvrto, spoljni dug raste i uredno servisiranje dugova predstavlja veliku pretnju privrednoj stabilnosti i rastu.

Da bi, dakle, postigli prosečnu stopu rasta BDP od šest procenata

uz rast zaposlenosti od oko 440.000 duša, nužno je, prema oceni Bajeca, da se ispune tri međusobno povezane i uslovljene gupe pretpostavki.

Ne možemo trošiti više od onog što imamo, a ako već moramo da idemo u zajam ili deficit, to mora biti za investicije i to ponajpre u industriju, građevinarstvo i poljoprivredu. Investicije u narednoj deceniji, što naše, što strane, moraju biti bar sto milijardi evra. Neizbežna je i reforma javnog sektora. Odstupanje od ovih pretpostavki, posebno imajući u vidu predstojeći, ali i sve buduće izborne cikluse, može da dovede u pitanje temelje celog scenarija.

Druga grupa pretpostavki odnosi se na naše približavanja EU i ubrzavanje procesa učlanjivanja. Prodajemo Telekom, ali tih očekivanih 1,4 milijarde evra, samo su delić onoga što nam je, kao materijalna podrška, potrebno ne bi li dostigli skromne ekonomske proporcije u narednoj deceniji, a tih para i pogodnosti neće biti bez Brisela. A to znači nacionalni i politički konsenzus.

Treće, i možda najvažnije, jeste rizik povezan sa pitanjem održivosti spoljnog duga i spoljne likvidnosti. Srbija u narednih pet godina očekuju veoma velike otplate privatnog duga, a svoj neophodni investicioni ciklus mora zasnivati na stranim direktnim investicijama, javnim kreditima i – bitnom povećanju udela domaće štednje u finansiranju investicija. Glavna rizična tačka u finansiranju platnog bilansa je visoka stopa servisiranja duga, koja je za prvo petogodište manje-više već predodređena tako da bi u 2015. još uvek iznosla 38 do 39 odsto vrednosti izvoza robe i usluga.

Srbija može, ako vlada popusti pred bilo kojim od ovih izazova, da se, kako Bajec primećuje, opredeli i za nešto niže stope rasta i manje bolne rezove u javnoj i ločnoj potrošnji. Ako prihvati „populistički” model s prosečnim godišnjim stopama realnog rasta BDP - 4,9 umesto 5,8 odsto do 2020, smanjuje se broj radnih mesta za 76.000 u odnosu na osnovni scenario rasta.

Projektovana godišnja stopa rasta od tri odsto kombinovana s porastom svih oblika potrošnje, uz subvencionisano zapošljavanje u prve dve godine, neminovno bi vodila porastu inflacije i obezvređivanju dinara. Takav scenario ne bi bio dugog veka, jer bi već u 2013. došlo do dramatičnog smanjenja deviznih rezervi, a servisiranje spoljnog duga bi odnelo gotovo petinu ostvarenog BDP, odnosno, blizu 60 odsto od vrednosti izvoza robe i usluga.

Izbor je samo naš, ali su nam i mogućnosti za biranje veoma skučene, zaključuje Bajec.

Slobodan Kostić

-----------------------------------------------------

Karlov ugao

. Razvojni plan nam je takav da ćemo za deset godina ući ponovo u 2000. godinu.

. Što se tiče teške industrije, zasad je na lakim drogama.

. Do 2020. godine svi ćemo biti zaposleni. Jedna polovina će raditi u narodnim kuhinjama, a druga će biti abonenti.

. Otkupljivači imaju deset godina fore da plate seljacima ono što im duguju.

. Razvijaju nas kao testo. Dakle, rezanci su naša budućnost.

. I mladi imaju svoj razvojni plan: Kanada, Nemačka, Amerika, Australija, Francuska...

. Dok razvijamo mišiće, atrofiraće nam mozak.

. Što se poljoprivrede tiče, zasad je urađen samo razvojni plan TV Farme.

Dragutin Minić