Delević: Očekujemo pozitivan izveštaj EK

„Možemo da očekujemo pozitivan izveštaj, iako smo prošlogodišnjim izveštajem postavili visoke standarde”, kaže, za „Politiku”, Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije, uoči objavljivanja redovnog godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.

U javnosti se, međutim, govori o tome kako će taj dokument, koji će biti obelodanjen, u prvoj polovini novembra sadržati brojne zamerke na račun Srbije – od saradnje sa Haškim tribunalom, reforme pravosuđa i funkcionisanja regulatornih tela, preko pitanja povraćaja imovine, dobrosusedske saradnje i azilanata, do uključivanja Roma, nadzora u finansiranju političkih stranaka, slobodnih poslaničkih mandata, Sandžaka i ekonomskih reformi. 

Delevićeva navodi da u izveštaju EK uvek postoje i plusevi i minusi. „Ne sumnjam da će taj dokument biti pozitivan, kao što znam da će biti puno toga da se uradi u narednom periodu. Za komisiju će biti bitno da mi ispunjavamo preporuke iz tog izveštaja, što će, svakako, biti važno za sticanje statusa kandidata”, podvlači ona.

Zaključci uz ovaj izveštaj još nisu sročeni. „Objavljivanje onoga što se naziva ’paket o proširenju’ očekuje se 9. novembra i on će, uz izveštaje za svaku zemlju zapadnog Balkana, doneti i strategiju proširenja, koja će imati i značajne poruke o politici proširenja za ovaj region, ali i za zemlje članice”, objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje da li bi na te zaključke moglo da utiče i ono što će se dogoditi na sednici Saveta ministara 25. oktobra, u vezi sa srpskom kandidaturom, ona najpre odgovara da je reč o dve različite stvari. Na pomenutoj sednici savet treba da odluči o tome da li će da zaduži Evropsku komisiju da izradi mišljenje o spremnosti Srbije za članstvo u EU. A, što se tiče izveštaja, u njemu treba da se kaže kakve su bile reforme u Srbiji u proteklih 12 meseci. Ukoliko bi došlo do prosleđivanja zahteva komisiji, to bi značilo mnogo veći posao i mnogo češću međusobnu komunikaciju Srbije i EK u narednoj godini, odnosno u periodu koji sledi.

U vezi sa sednicom Saveta ministara sledeće sedmice, Delevićeva kaže: „Srbija se nada da će njen zahtev za članstvo u EU biti prosleđen što pre. Istovremeno, nastavljamo da radimo na stvaranju atmosfere da svaki sledeći korak postane nešto što je prirodno i nije sporno, kao što se pripremamo i za sve ono što će se dogoditi kada taj zahtev bude prosleđen EK”.

Inače, godišnji izveštaji o napretku, koji se obično sastavljaju na nekoliko desetina stranica, beleže proces reformi, bez ikakvih kvalifikacija, koje su svojstvene medijima. Ti dokumenti predstavljaju, zapravo, presek svega bitnijeg što je urađeno u protekloj godini i, naročito, onoga što nije urađeno na putu ka EU.

Ocenu postignutog, obično, izriču evropski predstavnici, koji kasnije komentarišu nalaze iz izveštaja. Tako je nakon objavljivanja izveštaja za 2009. godinu, Oli Ren, tadašnji evropski komesar za proširenje, rekao da je Srbija ostvarila značajan napredak u ispunjavanju uslova za približavanje EU i u saradnji sa Haškim tribunalom.

Za razliku od prošlogodišnje analize koja je ukazala na napredak ka Evropi, u izveštaju za 2008. EK je navela brojne propuste u reformama, pre svega zbog nedovoljnog broja usvojenih zakona u vezi sa evropskim standardima.

Još je u prvom izveštaju o napretku Srbije u procesu evrointegracije iz 2004. godine, sastavljenom na osnovu odluke donete u Solunu 2003. da se zemljama zapadnog Balkana otvori perspektiva članstva, navedeno da našu zemlju sputava nedovoljna saradnja sa Haškim sudom. Pitanje Haga, uz ovakvu ili onakvu formulaciju, nalazilo se, kao što je poznato, i u svim kasnijim izveštajima evropskih eksperata, pa biće i u onom čiji će tačan sadržaj uskoro biti obelodanjen.

B. Čpajak