Делевић: Очекујемо позитиван извештај ЕК

„Можемо да очекујемо позитиван извештај, иако смо прошлогодишњим извештајем поставили високе стандарде”, каже, за „Политику”, Милица Делевић, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције, уочи објављивања редовног годишњег извештаја Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ.

У јавности се, међутим, говори о томе како ће тај документ, који ће бити обелодањен, у првој половини новембра садржати бројне замерке на рачун Србије – од сарадње са Хашким трибуналом, реформе правосуђа и функционисања регулаторних тела, преко питања повраћаја имовине, добросуседске сарадње и азиланата, до укључивања Рома, надзора у финансирању политичких странака, слободних посланичких мандата, Санџака и економских реформи. 

Делевићева наводи да у извештају ЕК увек постоје и плусеви и минуси. „Не сумњам да ће тај документ бити позитиван, као што знам да ће бити пуно тога да се уради у наредном периоду. За комисију ће бити битно да ми испуњавамо препоруке из тог извештаја, што ће, свакако, бити важно за стицање статуса кандидата”, подвлачи она.

Закључци уз овај извештај још нису срочени. „Објављивање онога што се назива ’пакет о проширењу’ очекује се 9. новембра и он ће, уз извештаје за сваку земљу западног Балкана, донети и стратегију проширења, која ће имати и значајне поруке о политици проширења за овај регион, али и за земље чланице”, објашњава наша саговорница.

На питање да ли би на те закључке могло да утиче и оно што ће се догодити на седници Савета министара 25. октобра, у вези са српском кандидатуром, она најпре одговара да је реч о две различите ствари. На поменутој седници савет треба да одлучи о томе да ли ће да задужи Европску комисију да изради мишљење о спремности Србије за чланство у ЕУ. А, што се тиче извештаја, у њему треба да се каже какве су биле реформе у Србији у протеклих 12 месеци. Уколико би дошло до прослеђивања захтева комисији, то би значило много већи посао и много чешћу међусобну комуникацију Србије и ЕК у наредној години, односно у периоду који следи.

У вези са седницом Савета министара следеће седмице, Делевићева каже: „Србија се нада да ће њен захтев за чланство у ЕУ бити прослеђен што пре. Истовремено, настављамо да радимо на стварању атмосфере да сваки следећи корак постане нешто што је природно и није спорно, као што се припремамо и за све оно што ће се догодити када тај захтев буде прослеђен ЕК”.

Иначе, годишњи извештаји о напретку, који се обично састављају на неколико десетина страница, бележе процес реформи, без икаквих квалификација, које су својствене медијима. Ти документи представљају, заправо, пресек свега битнијег што је урађено у протеклој години и, нарочито, онога што није урађено на путу ка ЕУ.

Оцену постигнутог, обично, изричу европски представници, који касније коментаришу налазе из извештаја. Тако је након објављивања извештаја за 2009. годину, Оли Рен, тадашњи европски комесар за проширење, рекао да је Србија остварила значајан напредак у испуњавању услова за приближавање ЕУ и у сарадњи са Хашким трибуналом.

За разлику од прошлогодишње анализе која је указала на напредак ка Европи, у извештају за 2008. ЕК је навела бројне пропусте у реформама, пре свега због недовољног броја усвојених закона у вези са европским стандардима.

Још је у првом извештају о напретку Србије у процесу евроинтеграције из 2004. године, састављеном на основу одлуке донете у Солуну 2003. да се земљама западног Балкана отвори перспектива чланства, наведено да нашу земљу спутава недовољна сарадња са Хашким судом. Питање Хага, уз овакву или онакву формулацију, налазило се, као што је познато, и у свим каснијим извештајима европских експерата, па биће и у оном чији ће тачан садржај ускоро бити обелодањен.

Б. Чпајак