Mesec duplo vlažniji od Sahare

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 22. oktobra – Na Mesecu je mnogo više vode nego što su pokazali prvi rezultati prošlogodišnjeg eksperimenta Američke svemirske agencije (NASA), tvrde analize šestorice naučnika koje su upravo obelodanjene u časopisu ”Sajens”. Šta više, detaljno proučavanje podataka prikupljenih posle proučavanja materijala koji se podigao veštački izazvanom eksplozijom u jednom lunarnom krateru na mesečevom južnom polu,, pokazalo je da je taj deo prvog suseda Zemlje čak dvostruko vlažniji od Sahare.

Poznata pustinja koja je sinonim za suvoću, u svom pesku ipak sadrži između dva  i pet  odsto vode, dok je u proučavanom delu meseca, odmah ispod površine, u formi leda, čak i do 8,5 odsto ove životne kombinacije molekula kiseonika i vodonika. Praktičan nalaz je da se preradom jedne tone mesečevog tla može dobiti čak i do 50 litara vode.

Eksperiment koji je omogućio ova otkrića izvršen je prošlog novembra, kada je jedna svemirska raketa čije je gorivo bilo pri kraju, usmerena ka lunarnom krateru brzinom od 9.000 kilometara na sat, napravivši udubljenje veličine olimpijskog bazena. Meterijal koji je tom eksplozijom podignut, i koji se zbog slabe mesečeve gravitacije nije brzo spustio, detaljno je potom ”skeniran” nizom preciznih instrumenata, koji su odmah ukazali na postojanje H2O molekula. Potonje detaljno proučavanje tih podataka pokazalo je međutim da je prisustvo vode mnogo veće nego što se prvobitno mislilo.

Otkriće ne upućuje da je na Mesecu, bar u proučenom delu, moglo biti života, jer je reč o jednom od najhladnijih mesta u sunčevom sistemu. Ali velike količine vode koje se mogu dobiti daju argumente zagovornicima ideje da Mesec može da bude lansirna stanica sa ljudskom posadom sa koje bi se polazilo u interplanetarne ekspedicije. Iz vode naime mogu da se dobiju i kiseonik, da bi se lunarna baza snabdevala vazduhom za disanje, ali i hidrogen, koji je sa kiseonim i ključna komponenta raketnog goriva.

SAD, kao jedina nacija koja je na Mesec slala ljudske ekspedicije, zasad nema planove da to, uprkos velikom napretku tehnologije, ponovi, pošto je predsednik Obama ove godine obustavio NASA program da se ove misije obnove u sledećih 10 godina. Druge zemlje međutim, kako ukazuje današnji ”Volstrit džornal”, u tom pogledu su ambicioznije: Kina je objavila da će njeni astronauti na Mesec sleteti do 2025, a Indija smatra da će u tome uspeti već do 2020. Japan pak želi da do kraja ove dekade tamo prvo postavi stanicu koja bi posadu dobila tek u drugoj fazi programa.

M. Mišić