Месец дупло влажнији од Сахаре

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 22. октобра – На Месецу је много више воде него што су показали први резултати прошлогодишњег експеримента Америчке свемирске агенције (НАСА), тврде анализе шесторице научника које су управо обелодањене у часопису ”Сајенс”. Шта више, детаљно проучавање података прикупљених после проучавања материјала који се подигао вештачки изазваном експлозијом у једном лунарном кратеру на месечевом јужном полу,, показало је да је тај део првог суседа Земље чак двоструко влажнији од Сахаре.

Позната пустиња која је синоним за сувоћу, у свом песку ипак садржи између два  и пет  одсто воде, док је у проучаваном делу месеца, одмах испод површине, у форми леда, чак и до 8,5 одсто ове животне комбинације молекула кисеоника и водоника. Практичан налаз је да се прерадом једне тоне месечевог тла може добити чак и до 50 литара воде.

Експеримент који је омогућио ова открића извршен је прошлог новембра, када је једна свемирска ракета чије је гориво било при крају, усмерена ка лунарном кратеру брзином од 9.000 километара на сат, направивши удубљење величине олимпијског базена. Метеријал који је том експлозијом подигнут, и који се због слабе месечеве гравитације није брзо спустио, детаљно је потом ”скениран” низом прецизних инструмената, који су одмах указали на постојање H2O молекула. Потоње детаљно проучавање тих података показало је међутим да је присуство воде много веће него што се првобитно мислило.

Откриће не упућује да је на Месецу, бар у проученом делу, могло бити живота, јер је реч о једном од најхладнијих места у сунчевом систему. Али велике количине воде које се могу добити дају аргументе заговорницима идеје да Месец може да буде лансирна станица са људском посадом са које би се полазило у интерпланетарне експедиције. Из воде наиме могу да се добију и кисеоник, да би се лунарна база снабдевала ваздухом за дисање, али и хидроген, који је са кисеоним и кључна компонента ракетног горива.

САД, као једина нација која је на Месец слала људске експедиције, засад нема планове да то, упркос великом напретку технологије, понови, пошто је председник Обама ове године обуставио НАСА програм да се ове мисије обнове у следећих 10 година. Друге земље међутим, како указује данашњи ”Волстрит џорнал”, у том погледу су амбициозније: Кина је објавила да ће њени астронаути на Месец слетети до 2025, а Индија сматра да ће у томе успети већ до 2020. Јапан пак жели да до краја ове декаде тамо прво постави станицу која би посаду добила тек у другој фази програма.

М. Мишић