Ko prodaje „Telekom”

Posle NIS-a počeo je i postupak druge velike privatizacije državnog kapitala u „Telekomu”. Zakonom o privatizaciji propisan je „postupak promene vlasništva“ (privatizacija) i društvenog i državnog kapitala, ali se ponovo od strane vlade ne poštuju odredbe tog zakona. Propisano je da „prodaje kapital“ pravno lice Agencija za privatizaciju i ona „kontroliše postupak privatizacije“. Iako je čudno kako neko može kontrolisati sebe, zaobilaženjem agencije verovatno se želi zaobići  bilo kakva kontrola.

Zakon je poverio agenciji da informiše javnost, određuje metod privatizacije, oglašava prospekt, prikuplja podatke, organizuje i sprovodi postupak prodaje javnim tenderom, te predlaže tenderskoj komisiji izbor najpovoljnije ponude. Sve to radiće se mimo zakona.

Javni poziv potencijalnim kupcima kapitala „Telekoma” objavljen je na osnovu tajnog zaključka vlade broj 023-7554/2010 od 14. oktobra 2010. godine, u kome je eliminisana agencija i nezakonito privatizacija poverena Ministarstvu finansija. Time je prekršen i Zakon o ministarstvima. U njemu je privatizacija data u nadležnost Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, izuzev privatizacije banaka i finansijskih organizacija, za koju je jedino po zakonu nadležno Ministarstvo finansija. Vlada nije marila ni za odredbe tog zakona jer Ministarstvo finansija i njen savetnik potpisuju javni poziv za učešće na javnom tenderu za kupovinu 51 odsto kapitala „Telekoma”. A šta o toj dobrovoljnoj ili nametnutoj rokadi nadležnosti misle dva ministra, još ne znamo.

U javnom pozivu, podseća se da je vlada već odredila tri savetnika i jednog njihovog saugovarača da pomognu u postupku prodaje kapitala „Telekoma”. Vlada je uredbom pobliže odredila postupak i način prodaje državnog kapitala metodom javnog tendera, kojega treba da „organizuje i sprovodi” agencija u skladu sa zakonom. Njome je povereno agenciji da, na osnovu posebnog tendera ili po pozivu, angažuje savetnike za obavljanje poslova i pružanje pomoći u organizaciji tendera i izboru najboljeg ponuđača. Vlada je, kršeći i taj svoj propis, savetnike imenovala sama i nije se osvrtala na primedbe o sukobu interesa jednog od njih.

Propisano je i da kolektivni organ – tendersku komisiju (koja prati sprovođenje tendera i odobrava njegove rezultate) obrazuje ministar nadležan za poslove privatizacije, što on nije uradio, a ne znamo hoće li i nenadležni ministar. Precizirano je i da u njoj bude po jedan predstavnik jedinice lokalne samouprave, subjekta privatizacije i reprezentativnog sindikata, kao i četiri predstavnika republičkih organa. Hoće li biti ikakve komisije, ostaje da se vidi.

A kad se krene u krše propisa, nestanu granice za to.

Potencijalni kupci kapitala mogu biti pojedinačna društva ili konzorcijum, ako su u prethodnih pet godina imali bar 20 miliona pretplatnika usluga, u poslednjoj godini imali prihod iznad četiri milijarde evra i na kraju septembra ove godine imali vrednost kapitala od preko tri milijarde evra. Iz toga bi se moglo zaključiti da se želi da kupac bude veća telekomunikaciona kompanija. Ali je ostavljena i staza za druge, jer navedeni uslovi važe samo za „predvodnika konzorcijuma“ koji mora kupiti 51 odsto. Pa ako predvodnik kupi 51 odsto od 51 odsto, stiče samo 26 odsto, što sa 20 odsto koji ima grčki HTO (poznatiji kao OTE) biva samo 46 odsto od ukupnog kapitala u rukama „željenog“ partnera. Ostaje 25 odsto nekome drugome, 22 odsto građanima i sedam odsto državi. Ostaje nejasno i da li se želi maksimirati cena, dobiti većina telekomunikacionih kompanija ili neki drugi partner sa četvrtinom učešća u „Telekomu”.

Bilo bi dobro da neko spreči Vladu da krši zakone, pa i svoje propise. Ona je predlagač zakona, pa ih treba menjati, ako nisu dobri. A ako i pored toga ona ih krši, šta će tek naučiti drugi da rade.

Autor je konsultant za strana ulaganja