Ко продаје „Телеком”

После НИС-а почео је и поступак друге велике приватизације државног капитала у „Телекому”. Законом о приватизацији прописан је „поступак промене власништва“ (приватизација) и друштвеног и државног капитала, али се поново од стране владе не поштују одредбе тог закона. Прописано је да „продаје капитал“ правно лице Агенција за приватизацију и она „контролише поступак приватизације“. Иако је чудно како неко може контролисати себе, заобилажењем агенције вероватно се жели заобићи  било каква контрола.

Закон је поверио агенцији да информише јавност, одређује метод приватизације, оглашава проспект, прикупља податке, организује и спроводи поступак продаје јавним тендером, те предлаже тендерској комисији избор најповољније понуде. Све то радиће се мимо закона.

Јавни позив потенцијалним купцима капитала „Телекома” објављен је на основу тајног закључка владе број 023-7554/2010 од 14. октобра 2010. године, у коме је елиминисана агенција и незаконито приватизација поверена Министарству финансија. Тиме је прекршен и Закон о министарствима. У њему је приватизација дата у надлежност Министарству за економију и регионални развој, изузев приватизације банака и финансијских организација, за коју је једино по закону надлежно Министарство финансија. Влада није марила ни за одредбе тог закона јер Министарство финансија и њен саветник потписују јавни позив за учешће на јавном тендеру за куповину 51 одсто капитала „Телекома”. А шта о тој добровољној или наметнутој рокади надлежности мисле два министра, још не знамо.

У јавном позиву, подсећа се да је влада већ одредила три саветника и једног њиховог сауговарача да помогну у поступку продаје капитала „Телекома”. Влада је уредбом поближе одредила поступак и начин продаје државног капитала методом јавног тендера, којега треба да „организује и спроводи” агенција у складу са законом. Њоме је поверено агенцији да, на основу посебног тендера или по позиву, ангажује саветнике за обављање послова и пружање помоћи у организацији тендера и избору најбољег понуђача. Влада је, кршећи и тај свој пропис, саветнике именовала сама и није се освртала на примедбе о сукобу интереса једног од њих.

Прописано је и да колективни орган – тендерску комисију (која прати спровођење тендера и одобрава његове резултате) образује министар надлежан за послове приватизације, што он није урадио, а не знамо хоће ли и ненадлежни министар. Прецизирано је и да у њој буде по један представник јединице локалне самоуправе, субјекта приватизације и репрезентативног синдиката, као и четири представника републичких органа. Хоће ли бити икакве комисије, остаје да се види.

А кад се крене у крше прописа, нестану границе за то.

Потенцијални купци капитала могу бити појединачна друштва или конзорцијум, ако су у претходних пет година имали бар 20 милиона претплатника услуга, у последњој години имали приход изнад четири милијарде евра и на крају септембра ове године имали вредност капитала од преко три милијарде евра. Из тога би се могло закључити да се жели да купац буде већа телекомуникациона компанија. Али је остављена и стаза за друге, јер наведени услови важе само за „предводника конзорцијума“ који мора купити 51 одсто. Па ако предводник купи 51 одсто од 51 одсто, стиче само 26 одсто, што са 20 одсто који има грчки ХТО (познатији као ОТЕ) бива само 46 одсто од укупног капитала у рукама „жељеног“ партнера. Остаје 25 одсто некоме другоме, 22 одсто грађанима и седам одсто држави. Остаје нејасно и да ли се жели максимирати цена, добити већина телекомуникационих компанија или неки други партнер са четвртином учешћа у „Телекому”.

Било би добро да неко спречи Владу да крши законе, па и своје прописе. Она је предлагач закона, па их треба мењати, ако нису добри. А ако и поред тога она их крши, шта ће тек научити други да раде.

Аутор је консултант за страна улагања