Korpa sa mnogo tajni

U novoj minimalnoj potrošačkoj korpi, koja bi trebalo realnije da meri osnovne životne potrebe tročlane porodice, zasad se, umesto proizvoda i usluga, nalazi samo – 400 tajni. U Ministarstvu trgovine turizma i usluga napominju da će u nju moći da se "zaviri" za nekoliko dana i da će njena struktura uskoro biti obelodanjena.
Da nije svejedno da li je u takozvanu egzistencijalnu korpu "strpan" crni, ili beli hleb, koga većina potrošača kupuje, upozoravaju stručnjaci za tržište, jer samo realna struktura može da pokaže i realnu sliku. Kako ističu u nadležnom ministarstvu, novom metodologijom, skrojenom po modelu Svetske banke, najpre će se meriti stepen siromaštva najlošije pozicioniranih društvenih slojeva.

– To ne znači da je ono što se u korpi nalazi dovoljno da čovek preživi mesec dana – ističe Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine. – Niko ne tvrdi da je 2.280 kalorija dnevno dovoljno za egzistenciju. Ova računica služi za merenje stepena siromaštva i koristiće se uporedo sa starom metodologijom.

U samoj strukturi promenjeno je to što je broj usluga, koje je čine, povećan. U staroj potrošačkoj korpi čak 67 odsto činili su hrana i piće, dok sada za istu svrhu odlazi 41 odsto. To samo znači da smo počeli bolje da živimo. U svetu se, recimo, samo 20 odsto plate daje na hranu, dok ostalo odlazi na usluge – objasnio je Srećković.

Bezmalo dve prosečne plate (1,8) bile su potrebne 2001. godine da četvoročlana porodica pregura mesec na minimalnoj potrošačkoj korpi. Za prosečnu kupovinu bile su potrebne skoro tri plate. Sada se osnovne životne potrebe, tvrde u Republičkom zavodu za statistiku, podmire sa 80 odsto plate, dok je za prosečnu kupovinu potrebno 1,3 mesečne zarade.

Ipak, prema rečima dr Vladane Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, to što nam je bolje, ne znači da sada živimo dobro. I dalje je, kaže ona, naš životni standard veoma skroman.

– U prethodnoj egzistencijalnoj potrošačkoj korpi zaista su se nalazile najosnovnije stvari. Uglavnom je to bio mali broj najjevtinijih proizvoda. Nutricionisti su tada govorili da je reč o veoma nezdravoj hrani. Sada se njihov broj povećao, što može da znači da ćemo možda imati objektivniju sliku, ali se ništa ne može govoriti dok se ne pogleda lista proizvoda koji je čine – kazala je Hamovićeva.

Kao uzorak, umesto dosadašnje četvoročlane, sada se, po svetskim standardima, koristi tročlana porodica. Petar Bogosavljević, direktor Pokreta za zaštitu potrošača, kaže da se boji da ovakva računica može da iskrivi sliku.

– Pitanje je da li je, prilikom uvođenja nove metodologije, u obzir uzeto i to da će individualna moć potrošača biti povećana. Da li je razmatrano da postoji rizik da će se dobiti bolji podaci o pojedinačnoj snazi potrošača, ako se ukupna porodična potrošnja, sada umesto na četiri, deli na tri dela – pita se Bogosavljević i dodaje da njega, bez obzira na to što je aktivno učestvovao u kreiranju stare potrošačke korpe, niko nije pitao za mišljenje kada je njena naslednica stvarana.

Vladana Hamović, međutim, objašnjava da su ovakvi strahovi bespotrebni jer je Institut za istraživanje tržišta, u kome je donedavno radila, svojevremeno došao do podatka da prosečnu srpsku porodicu ne čine četiri, već – samo tri člana.

Tako ispada da je stara metodologija "krivila realnost".