Корпа са много тајни

У новој минималној потрошачкој корпи, која би требало реалније да мери основне животне потребе трочлане породице, засад се, уместо производа и услуга, налази само – 400 тајни. У Министарству трговине туризма и услуга напомињу да ће у њу моћи да се "завири" за неколико дана и да ће њена структура ускоро бити обелодањена.
Да није свеједно да ли је у такозвану егзистенцијалну корпу "стрпан" црни, или бели хлеб, кога већина потрошача купује, упозоравају стручњаци за тржиште, јер само реална структура може да покаже и реалну слику. Како истичу у надлежном министарству, новом методологијом, скројеном по моделу Светске банке, најпре ће се мерити степен сиромаштва најлошије позиционираних друштвених слојева.

– То не значи да је оно што се у корпи налази довољно да човек преживи месец дана – истиче Срђан Срећковић, помоћник министра трговине. – Нико не тврди да је 2.280 калорија дневно довољно за егзистенцију. Ова рачуница служи за мерење степена сиромаштва и користиће се упоредо са старом методологијом.

У самој структури промењено је то што је број услуга, које је чине, повећан. У старој потрошачкој корпи чак 67 одсто чинили су храна и пиће, док сада за исту сврху одлази 41 одсто. То само значи да смо почели боље да живимо. У свету се, рецимо, само 20 одсто плате даје на храну, док остало одлази на услуге – објаснио је Срећковић.

Безмало две просечне плате (1,8) биле су потребне 2001. године да четворочлана породица прегура месец на минималној потрошачкој корпи. За просечну куповину биле су потребне скоро три плате. Сада се основне животне потребе, тврде у Републичком заводу за статистику, подмире са 80 одсто плате, док је за просечну куповину потребно 1,3 месечне зараде.

Ипак, према речима др Владане Хамовић из Института за економику пољопривреде, то што нам је боље, не значи да сада живимо добро. И даље је, каже она, наш животни стандард веома скроман.

– У претходној егзистенцијалној потрошачкој корпи заиста су се налазиле најосновније ствари. Углавном је то био мали број најјевтинијих производа. Нутриционисти су тада говорили да је реч о веома нездравој храни. Сада се њихов број повећао, што може да значи да ћемо можда имати објективнију слику, али се ништа не може говорити док се не погледа листа производа који је чине – казала је Хамовићева.

Као узорак, уместо досадашње четворочлане, сада се, по светским стандардима, користи трочлана породица. Петар Богосављевић, директор Покрета за заштиту потрошача, каже да се боји да оваква рачуница може да искриви слику.

– Питање је да ли је, приликом увођења нове методологије, у обзир узето и то да ће индивидуална моћ потрошача бити повећана. Да ли је разматрано да постоји ризик да ће се добити бољи подаци о појединачној снази потрошача, ако се укупна породична потрошња, сада уместо на четири, дели на три дела – пита се Богосављевић и додаје да њега, без обзира на то што је активно учествовао у креирању старе потрошачке корпе, нико није питао за мишљење када је њена наследница стварана.

Владана Хамовић, међутим, објашњава да су овакви страхови беспотребни јер је Институт за истраживање тржишта, у коме је донедавно радила, својевремено дошао до податка да просечну српску породицу не чине четири, већ – само три члана.

Тако испада да је стара методологија "кривила реалност".