Roboti suzama ne veruju

Dostignuća u vojnoj tehnologiji često su imala značajne efekte.Pronalazak stremena omogućio je konjanicima da angažuju svu snagu konja za pokretanje kopalja, koja su pre toga bacali samo snagom svoje ruke.Dolazak te tehnologije u Zapadnu Evropu u VIII. veku brzo je doveo do osvajanja zemlje koju je posedovala crkva i uspostavljanja feudalizma među Francuzima. Sedam vekova kasnije, feudalizam je uzdrmao dugački luk koji je uništio moć aristokratrije na konjima. U novije vreme, pronalazak atomskog oružja doneo je poradoksalan mir među supersilama.

Sada je na pomolu još jedna vojna revolucija koja na neki način može da promeni svet.Ona se temelji na primeni informativne tehnologije na oružje.U teoriji ona će omogućiti vojniku profesionalcu da zna o bojištu isto toliko koliko i general, naravno ako mu general dozvoli da dobije informaciju. Ona će takođe učiniti generala sigurnijim od svojih prethodnika, a omogućiće ministru odbrane da uživo gleda video snimke bitke. To će na određeni način biti rat bez ljudi, ili skoro bez njih, što će biti i kulturni izazov za vojnu organizaciju kako da održi ratnički duh i intuitivno razumevanje rata koje ide sa njim, čak i kada njeni lideri, u velikoj meri, sami ne budu ratnici.

U vreme kada već imamo američke naoružane bespilotne letelice u operativnoj upotrebi u Avganistanu i Pakistanu, kada zapadne armije razvijaju razne vrste naoružanih kopnenih i mornaričkih platformi bez ljudske posade, kada je svemir naprosto zagušen raznim tipovima izvićačkih satelita, tenkovske kolone „plavih“ napreduju ravnicom dok se na horizontu istovremeno pojavljuju i borbeni avioni „crvenog“. Rakete napadača automatski se ustremljuju ka nebu, odakle se na malim padobranima spušta prava kiša specijalnih protivtenkovskih mina sa samostalnim navođenjem. U grmljavini eksplozija što slede avioni su srušeni, a tenkovi onesposobljeni i zaustavljeni.Gubici sukobljenih strana, mrtvi i ranjeni? Nema ih.Tenkovi i avioni bili su bez ljudskih posada, upravljani daljinski. Rezultat bitke snimaju bespilotne letelice koji stanje na bojištu automatski prenose u komandne i kontrolne centre “plavog“ i „crvenog“.Futuristička vizija savremenog rata? Ili je to ipak više teorija, nego moguća budućnost jer rat ipak čine ljudi protiv ljudi? No, činjenica jeste da razvoj vojne tehnologije teoretski dozvoljava i rat robota.

Recimo da „plavi“ i“crveni“ podjednako razvijaju informativnu tehnologiju, izbija rat i „plavi“ izviđa snage „crvenog“. Aktivirani su svi sateliti u svemiru, avioni za rano radarsko upozorenje neprekidno su u vazduhu, sve informacije automatski se prenose, kompjuterski obrađuju,sortiraju, vrednuju i izbacuju na ekrane komandnih centara. Samo tu na tim komandnim mestima sede ljudi, sve ostalo obavili su roboti. Istovremeno,kompjuterski kontrolni sistem reguliše celokupni promet i pokrete svih vozila od pozadine do fronta, komande za pokret, zastoj, menjanje brzine i razmak vozila, tehničko stanje i količinu goriva u vozilima koja nemaju ljudsku posadu.Posledica takvog bojišta bez ljudi jeste kretanje bez ljudi.Prvi korak ka ratu robota tako je već učinjen. Ali, već sledeći možda i neće biti tako brz.Tehnološke poteškoće, pomanjkanje finansijskih sredstava i činjenica da napadač uvek mora da razvije svoje trupe ako želi da okupira neku teritoriju, sve su to fatkori koji usporavaju robotizaciju budućih ratova.

 Svaka kopnena vojska pokazuje, logično, posebnu sumnjičavost prema ideju da tehnologija može da rasprši, kako je to nazvao Klauzevic, „maglu rata“. U svojstvu eksperimenta američka je kopnena vojska formirala „digitalni“ bataljon nasuprot konvencionalnim snagama na manevrima.“Digitalni“ bataljon je raspolagao neverovatnim tehničkim uređajima, a postigao je mizerne rezultate, jer su njegovi vojnici bili hendikepirani teškom opremom i vremenom koje im je bilo potrebno da ukucaju sve podatke. Međutim,na drugim testovima digitalna se tehnologija pokazala odličnom. Američka ratna mornarica i ratno vazduhoplovstvo najčešće shvataju bojište kao veliki otvoreni prostor na kome se nalaze ili prijatelji ili neprijatelji. Za kopnenu vojsku to je drugačije,teren je pun drveća, kuća i bolnica, civila koji mogu da budu prijatelji, neprijatelji, ili neutralni. Ako se tenk nalazi pored bolnice vojniku treba više zdravo rasuđivanje nego kompjuterska tehnika. Ni jedan ekran ne može da prenese informaciju da li su neprijateljski vojnici gladni ili umorni.Posebno je to problem u asimetričnim ratovima, u borbi protiv terorizma, u gerilskim sukobima, kada velike države, kao po pravilu, gube male ratove. Ili kada se visokoj tehnologiji suprotstavite primitivnim, jeftinijim i efikasnijim protivsredstvimam, ili kada protivnik jednostavno prekopira mogućnosti vašeg „sistema nad sistemima“.

Jer, koliko god da bude moderan neki rat, njegov će ishod uvek biti određen u kombinaciji čoveka i oružja-mašine. Veliki je broj dužnosti i uloga gde ljudi u ratu mogu biti zamenjeni robotima, ali samo vojnik može da obavlja štabne dužnosti koje nisu normirane, jedino čovek moža da obavlja zadatke izvan ranije utvrđenih procedura i pravila, samo on može ovladati ratnim iznenađenjima.Konačno, samo je čovek sposoban da prepozna logiku protivničkih protivmera, da uzvrati na nju svojom invencijom,sve dok njegova strana ne pronađe „kontrakontrakontra postupak“.Samo čovek može da razlikuje borca od neborca, samo ljudi mogu da kontrolišu pobeđenog protivnika.Znaju li roboti šta su to suze, bol i patnja? Moral i osećaj odgovornosti? Može li se to transponirati u automatizovane sisteme komandovanja i upravljanja, ili u inteligentna oružja?

Vojnik budućnosti preneće na robote mnoge svoje dužnosti i zadatke, rutinske poslove, ali san o bojištu potpuno bez čovekove prisutnosti još je daleko od realnosti.Čovek ostaje ključan faktor rata, jer je i konačan krajnji cilj svakog sukoba pobediti protivničku vojsku, a ne njeno oružje.

Miroslav Lazanski

----------------------------------------------

Ratnik bez mane

Šlem na glavu, čizme na noge, tandžaru u ruke pa – u rat. Istorijski vremeplov „zapamtio“ je ovu, pomalo romantičnu, sliku o tome kako se nekada „išlo u vojnike“ i ratovalo.

A kako će izgledati vojnik sutrašnjice? Konačnu sliku još je teško sklopiti jer vizionari, naučnici, istraživači, konstruktori nude najrazličitije odgovore. Bez obzira na ovu šarolikost, jedan zaključak je nesporan: vojnik budućnosti biće ratnik bez mane. Pre svega zbog činjenice da se u njegovo „rođenje“ ulažu desetine, stotine milijardi dolara.

Evo nekoliko najinteresantnijih detalja koji će možda dobiti mesto u slaganju vojničkog mozaika sutrašnjice.

U vojničkom žargonu koristi se izraz „zlatni sati“. Reč je vremenu koje ozbiljno ranjeni vojnik treba da preživi pre nego što stigne u najbolje medicinske ruke. Ponekad je zaista reč o minutima i Pentagon želi da u budućnosti ranjeni američki vojnik ima zaista sigurne „zlatne sate“.

Dosadašnja ispitivanja na životinjama (svinjama) pokazala su da one mogu da prežive i ukoliko izgube 60 procenata krvi, ali uz pomoć estrogena. Stručnjaci Pentagona očekuju da će ova istraživanja pomoći da se napravi hormonski preparat koji bi produžio život i ranjenog vojnika.

Jedan od značajnih istraživačkih pravaca je i trganje za „lekom“ protiv vojničkog stresa koji je najčešće posledica prevelikog broja informacija koje, tokom akcije, „bombarduju“ borca. Kao moguće rešenje ispituje se upotreba specijalne elektrode ugrađene u šlem koja bi snimale signale iz mozga vojnika i podatke prebacivala u centralni računar. Tako bi se u svakom trenutku znalo da li je vojnik u stresnoj situaciji i koliko je sposoban za ratovanje.

Još je ozbiljnije pitanje kako „premostiti“ umor vojnika. Ispituje se, na primer, uticaj slabog magnetnog polja na ćelije mozga s ciljem da se blago stimuliše deo mozga koji kontroliše premor organizma. Ukoliko se ova ispitivanja, jednog lepog dana, pretvore u neki mali uređaj na šlemu bilo bi nemoguće da umoran vojnik utone u san dok je na straži.

Pentagon je zainteresovan i da u trupama ima izdržljivije momke u uniformi. Ispitivan je, na primer, preparat napravljen na bazi mešavine vitamina Be i jednog ekstrakta iz zelenog čaja koji je, na testiranju, povećao izdržljivost bicikliste za tri odsto. Generalima ovaj procenat nije bio dovoljan pa su usmerili naučnike da istraže u čemu se, na primer, krije tajna izdržljivosti haskija i malamuta koji uspevaju da vuku saonice dve hiljade kilometara po najvećoj hladnoći.

Centralni deo „krojenja“ vojnika budućnosti posvećen je, ipak, opremi i naoružanju. Već tridesetak godina ispituju se, na primer, novi materijali za pravljenje čaura. Cilj je da se u „košuljice“ za metke, granate i rakete ugrađuje eksplozivni materijal koji bi višestruko povećao njihovu razornu snagu.

Napravljena je, između ostalog, mina teška jedan kilogram koja eksplodira na sedam i po metara od tenka koji je njen cilj. Njeni delovi imaju veliku probojnu moć tako da uspevaju da probuše četiri santimetra debeo oklop. Stručnjaci kažu da je takva mina neuporedivo opasnije oružje od kasetnih bombi.

Posebna priča je oprema ratnika budućeg vremena. Planira se da njegova uniforma bude zapravo neka vrsta skafandera s unutrašnjim hlađenjem, ispituje se otpornost keramičkih pločica koje mogu da postanu moderan oklop, šlem će biti „iskićen“ raznim digitalnim uređajima koji će pomoći vojniku da noć prevori u dan...

Postoji, naravno, i sasvim drugačiji prilaz ovom problemu koji kaže da je sve što se dešava u vezi s vojnikom budućnosti zapravo gubljenje vremena i bacanje para. Zagovornici ove teze tvrde da u ratovima u budućnosti za čoveka (vojnika) zapravo i neće biti mesta: sve „poslove“ završavaće roboti i mašine.

----------------------------------------------

Američka ulaganja

SAD ulažu ogroman novac u „pravljenje“ vojnika budućnosti. Pentagon je 2002. potrošio 47 milijardi dolara u futuristička istraživanja, 2008. ova suma povećana je na 75 milijardi dolara.   

----------------------------------------------

Nindža iz Masačusetsa

Velikom novcu u fondovima za „proizvodnju“ vojnika budućnosti nije odoleo ni ugledni Institut za tehnologiju Masačusetsa. Institut je svoju ponudu u vezi sa korišćenjem nanotehnologije u ratovanju ilustrovao slikom androidnog ratnika u crnoj odori, sa nindža maskom na licu koji je nosio svetlucavo plavo oružje. Kasnije je otkriveno da je zapravo reč o komičnom liku iz neke naučnofantastične priče.