Diplomatija EU kreće 1. decembra

Evropska diplomatija konačno je preskočila i poslednju prepreku: parlament u Strazburu usvojio je budžet nove spoljnopolitičke službe EU u kojoj će raditi više od 3.700 diplomata.

Nova diplomatska služba EU, na čijem je čelu Ketrin Ešton, zvanično će početi da radi 1. decembra ove godine.

Pomenuti datum nije slučajno izabran. Biće to prvi „rođendan“ Lisabonskog ugovora, reformskog dokumenta EU koji je, između ostalog, predvideo i stvaranje evropske diplomatske službe.

Put do realizacije ove lisabonske odredbe nije bio nimalo jednostavan. Više od pola godine trajalo je „rvanje“ centrale EU u Briselu i država članica iz kojeg je, na kraju, kao najveći pobednik izašla Ketrin Ešton. Britanska političarka s verovatno najdužom funkcijom u Uniji – visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost – sada će moći da napravi novu vizitkartu. Ketrin Ešton: šefica diplomatije EU.

Prvi proboj u pregovaranju učinjen je krajem aprila kada su ministri inostranih poslova država članica uspeli da se dogovore o zajedničkoj evropskoj spoljnopolitičkoj službi – zapravo ministarstvu inostranih poslova EU koje će imati diplomatska predstavništva u više od 130 država širom planete. Usledilo je još nekoliko nedelja pregovaranja da bi na samitu šefova vlada i država, bila usvojena konačna odluka.

Posle toga posao je prebačen u Evropski parlament koji je nadležan za budžet nove službe. U međuvremenu je baronesa Ešton krenula da bira svoje diplomate.

Ispostavilo se da je zadatak evropskih poslanika bio neuporedivo jednostavniji od posla kojeg se prihvatila Britanka. Razlog: sve članice EU žele da imaju što više svojih ljudi u novoj evropskoj diplomatskoj službi.

Glasanje o Evropskom parlamentu bila je, zaista, formalnost. Za predlog da EU dobije svoju diplomatiju glasala je ubedljiva većina: 578 poslanika od ukupno 645. Njihovi glasovi odobrili su dodatnih 9,5 miliona evra za budžet spoljnopolitičke službe EU, tek mrvicu na celokupne troškove međunarodnog poslovanja Unije koji godišnje premašuje 470 miliona evra.

Izbor novih evropskih diplomata je neuporedivo ozbiljnije i osetljivije pitanje. Već na startu „sudarila“ su se dva koncepta. Jedan, na kojem je posebno insistirala Poljska, koji je predviđao da se izbor novih diplomata obavi po „ključu“ – da svaka država dobije određeni broj ambasadorskih i diplomatskih mesta. Drugi prilaz imala je Ketrin Ešton. Ona je promovisala princip da će u evropskoj diplomatiji dobiti uhleblje samo dobri stručnjaci.

„Sudar“ ove dve koncepcije je prerastao u najozbiljniji problem. Poljska je krenula s pričom da su dosad vodeći poslovi u evropskoj diplomatiji bili „rezervisani za gospodu iz stare Evrope“. Zvanična Varšava je najoštrije kritikovala dosadašnju praksu, uz predlog da se raspodela novih diplomatskih  mesta obavi po „ključu“. Pojavila se i računica da bi, u tom slučaju, Poljska trebalo da pošalje u evropsku diplomatsku službu više od 260 svojih kadrova.

Poljske primedbe prihvatile su još neke članice EU. Posebno su male države priznale da strahuju od dominacije velikih članica EU i u novoj diplomatskoj službi.

Ketrin Ešton odbacila je takve prigovore. Njena „formula“ za izbor evropskih diplomata dopušta da članice Unije izaberu samo trećinu zaposlenih u njenom „ministarstvu“. Ostale dve trećine biće službenici iz postojećeg evropskog „aparata“ u Briselu: jednu trećinu izabraće Evropska komisija, a drugu trećinu Evropski savet.

Žarko Rakić