Kokom protiv "Koka-Kole"

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 20. septembra – Govornica Ujedinjenih nacija se potvrdila kao jedinstveno mesto gde ljuti rivali mogu da osporavaju jedni druge i da svako od njih za sebe dokaže da je u pravu. Na jučerašnjem startu generalnog zasedanja, očekivalo se da tu tradiciju pobiju američki i iranski predsednik, da najžešćom retorikom raspale jedan po drugome, ali su obojica ipak pribegli – upadljivoj uzdržanosti, uz jake ideološke akcente. Fudbalskim žargonom rečeno – ti nastupi, predviđeni kao "žestoki derbi samita", protekli su u opreznom isprobavanju snaga na sredini terena, s nekoliko faulova, ali bez crvenih kartona i golova. Džordž Buš je izostavio neposrednu pretnju sankcijama, a Mahmud Ahmadinežad je smanjio dozu prkosa, pri čemu nije došlo do neposrednog susreta njih dvojice, što je Iranac predlagao, a Amerikanac odbijao da bi ipak naglasio kako odnosi između dve zemlje još nisu ni izbliza normalni.

Umesto da za govornicom repriziraju sve žustriju konfrontaciju, koja se ispoljava na terenima širom Bliskog istoka – u Iraku, Libanu i uopšte oko Izraela – Buš i Ahmadinežad su pribegli receptima za menjanje dokazano izdržljive stvarnosti. Prvi je savetovao Irancima da iznutra promene režim koji ih "ugnjetava i obmanjuje", a drugi je slično sugerisao svetu – da je Savet bezbednosti nekompetentan jer njegove članice, SAD i Britanija, vrše "agresije i okupacije i krše međunarodno pravo"...

Ovako izrečeni stavovi mogli bi da se dožive kao najave šireg sukoba, ali je utisak da im je cilj bio da se izbegne, bar zasad, dalje zaoštravanje. Amerika bi, naime, htela da se Iranu izreknu sankcije zbog "zastranjivanja u atomskom programu", ali pošto za to nema dovoljne podrške – poziva na unutrašnji prevrat. Teheran, pak, strahuje da bi sankcije ipak mogle biti zavedene, pa preventivno dezavuiše autoritet Saveta bezbednosti.

Defile govornika u celini pomaže da se nejedinstvo sveta doživi i kao dragocena, živopisna, pa povremeno i razgaljujuća, raznovrsnost. Takvom utisku doprinela je i letonska predsednica Vajra Vike-Freiberga, objašnjavajući da ona treba da postane novi generalni sekretar UN, kad Kofiju Ananu 31. decembra istekne taj mandat. Red je, doduše, na kandidata Azije, koja ga još nije pronašla, pa Letonka smatra da se ukazuje šansa da se preko nje pruži šansa istočnoj Evropi, koja se temeljno preobrazila u poslednjih petnaestak godina, da prvi put dobije svog predstavnika na čelu UN.

Bolivijski predsednik Evo Morales pojavio se, pak, u narodnoj nošnji i s listom koke u ruci. Auditorijumu je objasnio da je ta biljka svetinja Anda, da olakšava život tamošnjim ljudima, a treba goniti mafijaše koji od nje prave drogu – a ne uništavati zasade. "Zbog čega je korišćenje koke dozvoljeno ’Koka-Koli’, a zabranjuje se starosedelačkim narodima koji od nje žive?", zapitao je Morales, predlažući zaokret u borbi protiv droge.

Ovde okupljeno lideri se, inače, prilično slažu u oceni da raste uloga Ujedinjenih nacija. Pomaže, uz ostalo, da svako realnije sagleda svoje mesto i ulogu u svetu. Mnogi, naime, ovde dolaze sa osećanjem ili tezom da su njihovi problemi najveći, ali kad čuju šta se drugima sve događa suze očekivanja, a prošire razumevanja.

Tako se sada, posle dugog kolebanja, kao globalni problem koji zahteva najhitniju akciju, izdiže – sudanska provincija Darfur, gde traje masovno etnički motivisano krvoproliće. Buš je čak ocenio da od toga šta će tamo uraditi "zavisi kredibilitet UN". Posmatračima je takav poklič poslužio kao nagoveštaj da Amerika počinje sve više da uvažava UN, tako da joj sada pominje godinama prilično osporavani kredibilitet, svojstvo dragoceno naročito u rešavanju spornih pitanja.

--------------------------------------------------------------------------

Čavesove žaoke

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 20. septembra – Najveće uzbuđenje u sali Generalne skupštine UN izazvao je, prema očekivanju, venecuelanski predsednik Ugo Čaves. Poznat kao istrajni kritičar Vašingtona on je danas proširio taj repertoar žaoka.

Na samom početku je preporučio svima da čitaju Noama Čomskog i, predstavljajući ga kao "najprestižnijeg svetskog intelektualca", pokazao knjigu "Hegemonija i opstanak" tog autora o "američkom imperijalizmu". Zatim je američkog predsednika nazvao "đavolom", koji je u UN govorio kao "vlasnik sveta". Trebalo bi, dodao je, da stoga "neko kao Alfred Hičkok napravi film s naslovom – đavolovi recepti"…

Čavesovi akcenti propraćeni su aplauzima i smehom, koji su se čuli iz dvorane. Nije se čulo reagovanje kritikovanih, ali se zna da zvanični Vašington Čavesa smatra novim "nepodobnikom", koji nastoji da "pretumba" odnose na zapadnoj hemisferi.
M. P.

-------------------------------------------------------------------------

Draškovićevo zapažanje

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 20. septembra – U generalnoj debati, susretima pojedinih delegacija i u sopstvenim preispitivanjima, mnogi učesnici tekućeg zasedanja UN prave poređenja pristupa još otvorenim pitanjima. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković je za "Politiku" izneo jedno svoje komparativno zapažanje: "Evropska unija je osudila održavanje referenduma u Pridnjestrovlju i rezultate tog izjašnjavanja naroda za nezavisnost. Uz objašnjenje – da taj referendum ignoriše Povelju UN, koja garantuje nezavisnim državama, pa i Moldaviji, teritorijalni integritet. U čemu je onda razlika između Pridnjestrovlja i Kosmeta, osim u eventualnom duplom pristupu sličnom problemu. Sa stanovišta Povelje UN i međunarodnog prava, razlike ne bi trebalo da bude, ali, nažalost, kao da živimo u svetu u kome se veoma često primenjuje i jedna druga, nepostojeća povelja UN od samo dva člana. Član prvi: moćne države su uvek u pravu. Član drugi: kad god moćne države nisu u pravu – primenjuje se član prvi", ironično je zaključio Drašković.
M. P.