Ivan je iz Beograda pošao u svet

Kada je pošao u prvi razred sa šest godina, dečkić Ivan Božović, inače rođen 1947, verovatno nije pretpostavljao koliko će daleko stići u svetu nauke. Putokaz je bio jasniji kad je u jednoj godini završio dva razreda u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji. Usledile su studije fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu.

– Imao sam pravo detinjstvo, okupljanje sa drugovima iz škole i kraja, trenirao karate u „Radničkom”, kasnije u „Studentu”. Bio sam u prvoj postavi tada popularnog rok sastava „Crni biseri”. Svirao sam ritam gitaru. Ipak, više pažnje sam poklanjao školovanju – seća se Ivan.

Od 1970. godine kada je započeo studije, za narednih pet godina Ivan Božović je diplomirao, magistrirao i doktorirao na beogradskom PMF-u. Sve do 1985. godine radio je u Odseku za fiziku na istraživanju polimera i lančanih metala, ponašanju metala pod vrlo visokim pritiscima.

Kako to često biva – poznanstvo Nataše, studentkinje matematike, i Ivana, sa fizike, preraslo je u ljubav, koja i danas traje. Odmah po završetku  studija su se venčali, ove godine proslavili 40 godina braka. Pre dvadeset pet godina sele se u Ameriku. Ivan započinje svoja istraživanja na Stenford univerzitetu. Da bi nakon dve godine kompaniji Varijan, u gradu Paulo Alto započeo naučne radove koje i danas usavršava i projektuje.

– Tu sam stvorio metod sinteze superprovodljivih tankih filmova koja vodi osnovnoj ideji – zameni poluprovodnih čipova koji se zagrevaju i danas stvaraju tehničke probleme kod velikih kompjutera. Svojstvo tankih filmova je da se ne greju – pojašnjava najjednostavnije moguće naš sagovornik ono čime se bavio.

Dve godine provedene u nemačkom gradu Bremenu u periodu od 1998. do 2002. bile su značajne za projekat doktora Božovića. Na univerzitetu Oxxel Gmbh je usavršio mašinu za naparavanje tankih filmova metodom epitaksije molekularnih zraka (na slici). U najširem smislu epitaksija je tehnološki postupak koji omogućava izradu izuzetno kvalitetnih filmova. Poslednjih sedam godina Ivan Božović radi u Brukhejven nacionalnoj laboratoriji u Americi, tačnije u Njujorku, gde je oformio grupu za molekularnu epitaksiju. Kao njen rukovodilaca i naučni savetnik.

– U Nacionalnoj laboratoriji radi oko 3.000 zaposlenih, između ostalog tu je i jedan od najvećih akceleratora na svetu. Sada se gradi još snažniji. Odsek se bavi bazičnom fizikom kondenzovanog stanja materije, naukom o materijalima. Ja sam rukovodilac grupe za molekularnu epitaksiju. Mašina radi stalno, tačnije kada sam u laboratoriji – uzvraća na našu radoznalost naučnik. – Jedino ja mogu da je opslužujem. Ostali iz grupe koriste filmove koje napravim i rade litografiju. Prave čipove za dalja ispitivanja. To je sve još uvek bazično-fundamentalno istraživanje. Međutim, kada se naiđe na rešenje koje može imati praktičnu primenu – patentira se. Cilj je da se u bliskoj budućnosti superprovodnom elektronikom na čip „spakuje” sto i više puta veća funkcionalnost, ali na isto toliko manju zapreminu u odnosu na sadašnju.

Porodica Božović je prava „akademija nauka”. Supruga Nataša, doktor matematičkih nauka, predaje na univerzitetu Berkli. Mlađa ćerka Marijeta priprema doktorat iz slavistike. Dolores je dobila ime po preminuloj Ivanovoj sestri iz čuvene knjige „Tebi moja Dolores” Saše Božović. Dolores je doktor nauka i profesor biofizike na Univerziteta u Los Anđelesu.

Mnoga su međunarodna priznanja za naučni rad u teorijskoj i eksperimentalnoj fizici u raznim oblastima. Pogotovu za inovativne metode sinteze tankih filmova koje predstavljaju tehnološke osnove buduće nanoelektronike i nanouređaja. Navedimo našu najveću nagradu za fiziku, SPIE za tehnološka dostignuća (neprofitna organizacija za razmenu naučnih informacija), počasno članstvo u više naučnih društava. Od ove godine je inostrani član SANU (Srpske akademije nauka i umetnosti). Povod za posetu rodnom gradu, ovih dana bio je prijem i predavanje u SANU koje je, u sredu 27. oktobra, dr Ivan Božović održao na temu „Da li je moguća    superprovodnost na sobnoj temperaturi”.

 -------------------------------------------------

 Ko je ko u porodici Božović

MAJKA – Dr Saša Božović, lekar, pisac, pukovnik po činu nekadašnji načelnik Antituberkuloznog instituta. Autor više knjiga. „Tebi moja Dolores”, prevedena na više jezika, jedna od najčitanijih knjiga u nekadašnjoj Jugoslaviji.

OTAC – Dr Borislav Božović, lekar, profesor, akademik, general po činu. Direktor interne Be klinike, dekan Medicinskog fakulteta u tri mandata, predsednik medicinskog odeljenja SANU, naučni radovi, udžbenik „Interna medicina”.

ĆERKA – Dr Iva Božović, ginekolog, specijalista, načelnik hirurškog bloka ginekologije Gradske bolnice.

SIN – Dr Slavko Božović, medicinska kibernetika, učesnik na više od 100 kongresa,

Autor naučnih radova iz primene elektronike u medicini, dugogodišnji načelnik Hitne pomoći, instruktor i začetnik skijanja na vodi, karatista, nekadašnji član rok sastava „Crni biseri” (saksofon).

… i dr Ivan Božović, sa ćerkama…