Nova ponuda Moskve

Ne želeći da Vašingtonu prepusti inicijativu uoči velikog samita lidera država članica NATO-a u novembru u Lisabonu, Moskva je ponudila novi „paket” mirovne inicijative.

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov predložio je NATO-u novu formulu razmeštaja postojećih vojnih potencijala na teritorijama novih država članica zapadnog vojnog saveza. Hoće li se o tome raspravljati na samitu foruma „Rusija–NATO”, ili tokom najavljene posete generalnog sekretara NATO-a Rasmusena Moskvi, verovatno negde oko 5. novembra, ostaje da se vidi.

Rusija predlaže brojčano i vremensko ograničenje vojnih potencijala snaga NATO-a, koje se baziraju u državama novim članicama alijanse. Model koji Moskva zagovara jeste „rotaciono stacioniranje postojećih borbenih snaga” u Rumuniji i Bugarskoj, od 3.000 do 5.000 vojnika na period od 42 dana u jednoj kalendarskoj godini.

To bi bile snage nivoa jedne brigade, avio-puka ili helikopterskog bataljona. Puk bi mogao da ima najviše 41 tenk, 188 borbenih vozila pešadije i transportera. Avio-puk mogao bi da broji najviše 24 borbena aviona, a helikopterska jedinica najviše 24 jurišna helikoptera. U pogledu artiljerije limit bi bio do 90 artiljerijskih sistema kalibra od 100 milimetara i više.

Iz NATO-a još nema odgovora na najnoviju ponudu Moskve. Problem će svakako biti ruska formulacija o „postojećim borbenim snagama”, odnosno da li te „postojeće snage” NATO i Rusija vide jednako.

Šta se smatra „postojećim borbenim snagama”? U državama koje su od nedavno ušle u NATO, ili u zemljama starim članicama alijanse? Šta se broji pod „postojećim i bitnim borbenim snagama”? Oko toga teško da će se NATO i Rusija složiti.

Ponuda Moskve nije slučajna. Rusiju zabrinjava ubrzana izgradnja vojne infrastrukture NATO-a u državama bivšeg Varšavskog pakta i Sovjetskog Saveza. U predvečerje raspada Varšavskog pakta i nestanka SSSR-a Vašington je obećao Moskvi da snage NATO-a nikada neće ući na teritoriju istočnog dela ujedinjene Nemačke, i da se NATO neće širiti ne zemlje bivšeg Varšavskog pakta, posebno ne na nove države bivšeg Sovjetskog Saveza.

To je bio i jedan od uslova Moskve za ujedinjenje Nemačke. Znamo kako se to posle odigravalo. A sve posle toga već je istorija.

Miroslav Lazanski