Нова понуда Москве

Не желећи да Вашингтону препусти иницијативу уочи великог самита лидера држава чланица НАТО-а у новембру у Лисабону, Москва је понудила нови „пакет” мировне иницијативе.

Министар спољних послова Сергеј Лавров предложио је НАТО-у нову формулу размештаја постојећих војних потенцијала на територијама нових држава чланица западног војног савеза. Хоће ли се о томе расправљати на самиту форума „Русија–НАТО”, или током најављене посете генералног секретара НАТО-а Расмусена Москви, вероватно негде око 5. новембра, остаје да се види.

Русија предлаже бројчано и временско ограничење војних потенцијала снага НАТО-а, које се базирају у државама новим чланицама алијансе. Модел који Москва заговара јесте „ротационо стационирање постојећих борбених снага” у Румунији и Бугарској, од 3.000 до 5.000 војника на период од 42 дана у једној календарској години.

То би биле снаге нивоа једне бригаде, авио-пука или хеликоптерског батаљона. Пук би могао да има највише 41 тенк, 188 борбених возила пешадије и транспортера. Авио-пук могао би да броји највише 24 борбена авиона, а хеликоптерска јединица највише 24 јуришна хеликоптера. У погледу артиљерије лимит би био до 90 артиљеријских система калибра од 100 милиметара и више.

Из НАТО-а још нема одговора на најновију понуду Москве. Проблем ће свакако бити руска формулација о „постојећим борбеним снагама”, односно да ли те „постојеће снаге” НАТО и Русија виде једнако.

Шта се сматра „постојећим борбеним снагама”? У државама које су од недавно ушле у НАТО, или у земљама старим чланицама алијансе? Шта се броји под „постојећим и битним борбеним снагама”? Око тога тешко да ће се НАТО и Русија сложити.

Понуда Москве није случајна. Русију забрињава убрзана изградња војне инфраструктуре НАТО-а у државама бившег Варшавског пакта и Совјетског Савеза. У предвечерје распада Варшавског пакта и нестанка СССР-а Вашингтон је обећао Москви да снаге НАТО-а никада неће ући на територију источног дела уједињене Немачке, и да се НАТО неће ширити не земље бившег Варшавског пакта, посебно не на нове државе бившег Совјетског Савеза.

То је био и један од услова Москве за уједињење Немачке. Знамо како се то после одигравало. А све после тога већ је историја.

Мирослав Лазански