Čekanje na posao je promašaj

Kragujevac – Nekoliko hiljada tek svršenih studenata srpske književnosti, stranog jezika, biologije, hemije, fizičke kulture... pitaju se: da li ću se i kada zaposliti u svojoj struci!? U školama nema mesta ni za one koji već rade, a racionalizacija u prosveti uzima svoj danak. Šta će biti sa njima i da li će „osedeti“ na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, koja iz godine u godinu širi spisak novopridošlih akademskih građana!?

Čekanje je najveći promašaj – kaže Petar Stefanović, profesor u kragujevačkoj Politehničkoj školi i direktor „Škole mira“, nevladine organizacije koja se već 22 godine bavi problemima mladih prosvetnih radnika.

– Kapaciteti države su ograničeni, pa dodatno obrazovanje, sticanje novih znanja i veština mora da bude njihov prioritet. Mi smo tu da im pomognemo – kaže Stefanović, najavljujući skoro osnivanje Centra za pomoć mladim profesorima.

Centar počinje da radi u decembru i okupiće nezaposlene profesore iz Šumadije, Pomoravlja i Braničevskog okruga. Uz pomoć nadležnih ministarstava ovaj vid pomoći profesorima bez radnog mesta trebalo bi, kaže naš sagovornik, da zaživi i u drugim gradovima.

– Samo u Kragujevcu je bez posla 400 profesora. Njihove šanse da se u narednih deset godina zaposle u prosveti su minimalne. U Centru ćemo im pružiti mogućnost da steknu nova znanja i veštine, da nauče jezike i osposobe se za rad u nekoj drugoj oblasti. Naravno, sve naše usluge biće besplatne – navodi sagovornik „Politike“.

– Konkretno, profesori srpske književnosti i stranih jezika moći će da se obuče za novinarski ili posao simultanog prevodioca, profesori fizičke kulture imaće priliku da steknu znanja neophodna za rad u zdravstvenim i ustanovama za rehabilitaciju povređenih, biolozi i hemičari da saznaju mnogo šta iz ekologije, koja je komplementarna oblast. I najvažnije, svima će biti omogućeno da uče strane jezike, bez kojih danas niko nema šta da traži na svetskom tržištu rada – kaže Stefanović.

Centar za pomoć mladim profesorima imaće obavezu da uspostavi čvrstu vezu sa Ministarstvom za dijasporu. Od ovog ministarstva se očekuje da pruži pomoć posle završene obuke i profesore uputi na organizacije naših iseljenika.

– Podaci pokazuju da treća generacija naših imigranata, u najvećem broju slučajeva, ne barata maternjim jezikom. Zašto u srpskim školama u inostranstvu ne bi radili profesori srpskog i književnosti koji u svojoj zemlji ne mogu da se zaposle. Nije dobro kada država najobrazovanije ljude, za čije je školovanje izdvojila 30.000 evra, šalje u inostranstvo, ali kakvu će korist imati ako oni postanu socijalni slučajevi – pita se on.

Inače, profesor Stefanović je od 2007, kroz projekte javnih radova, koji su do tada bili rezervisani samo za nezaposlene sa niskom stručnom spremom, uspeo da obezbedi posao za čak 60 kragujevačkih nastavnika sa biroa rada. A Centar za pomoć mladim profesorima biće nadgradnja započete priče – poručio je ovaj višegodišnji borac za bolji status prosvetnih radnika.