Чекање на посао је промашај

Крагујевац – Неколико хиљада тек свршених студената српске књижевности, страног језика, биологије, хемије, физичке културе... питају се: да ли ћу се и када запослити у својој струци!? У школама нема места ни за оне који већ раде, а рационализација у просвети узима свој данак. Шта ће бити са њима и да ли ће „оседети“ на евиденцији Националне службе за запошљавање, која из године у годину шири списак новопридошлих академских грађана!?

Чекање је највећи промашај – каже Петар Стефановић, професор у крагујевачкој Политехничкој школи и директор „Школе мира“, невладине организације која се већ 22 године бави проблемима младих просветних радника.

– Капацитети државе су ограничени, па додатно образовање, стицање нових знања и вештина мора да буде њихов приоритет. Ми смо ту да им помогнемо – каже Стефановић, најављујући скоро оснивање Центра за помоћ младим професорима.

Центар почиње да ради у децембру и окупиће незапослене професоре из Шумадије, Поморавља и Браничевског округа. Уз помоћ надлежних министарстава овај вид помоћи професорима без радног места требало би, каже наш саговорник, да заживи и у другим градовима.

– Само у Крагујевцу је без посла 400 професора. Њихове шансе да се у наредних десет година запосле у просвети су минималне. У Центру ћемо им пружити могућност да стекну нова знања и вештине, да науче језике и оспособе се за рад у некој другој области. Наравно, све наше услуге биће бесплатне – наводи саговорник „Политике“.

– Конкретно, професори српске књижевности и страних језика моћи ће да се обуче за новинарски или посао симултаног преводиоца, професори физичке културе имаће прилику да стекну знања неопходна за рад у здравственим и установама за рехабилитацију повређених, биолози и хемичари да сазнају много шта из екологије, која је комплементарна област. И најважније, свима ће бити омогућено да уче стране језике, без којих данас нико нема шта да тражи на светском тржишту рада – каже Стефановић.

Центар за помоћ младим професорима имаће обавезу да успостави чврсту везу са Министарством за дијаспору. Од овог министарства се очекује да пружи помоћ после завршене обуке и професоре упути на организације наших исељеника.

– Подаци показују да трећа генерација наших имиграната, у највећем броју случајева, не барата матерњим језиком. Зашто у српским школама у иностранству не би радили професори српског и књижевности који у својој земљи не могу да се запосле. Није добро када држава најобразованије људе, за чије је школовање издвојила 30.000 евра, шаље у иностранство, али какву ће корист имати ако они постану социјални случајеви – пита се он.

Иначе, професор Стефановић је од 2007, кроз пројекте јавних радова, који су до тада били резервисани само за незапослене са ниском стручном спремом, успео да обезбеди посао за чак 60 крагујевачких наставника са бироа рада. А Центар за помоћ младим професорима биће надградња започете приче – поручио је овај вишегодишњи борац за бољи статус просветних радника.