Džez kao religija

Među desetak stranih novinara i kritičara koji prate 26. Beogradski džez festival jeste i Amerikanac Tomas Konrad. Američki džez kritičar impresioniran je ovdašnjom publikom.

– Ljudi ovde zaista vole muziku i gladni su džeza. Ovo je najposećeniji džez festival na kome sam bio. „Umbrija” u Italiji traje desetak dana, onaj u Barseloni još duže, a festival u Sijetlu, u kome živim, čak tri nedelje i svi imaju problema sa posetom.

Konrad tvrdi da džez nije popularna umetnička forma:

– To nije laka muzika, niti žanr koji privlači mase. Ali, oni koji vole džez to shvataju gotovo kao religiju. Ova mala zajednica širom sveta funkcioniše kao komuna. Gde god da sam – u Srbiji ili Brazilu, ja se uz te ljude osećam kao kod kuće. Nema nas mnogo, ali smo posvećenici.

Seća se da su, kada je bio mlad, najveći džez muzičari dolazili iz Amerike, a Njujork je bio neprikosnoveni centar džeza. Ali, danas je drugačije…

– Muzičari iz Nemačke, Francuske, Skandinavije i Italije danas su veoma značajni za svetsku scenu. Energija i inovacije dolaze iz Evrope i džez više nije „američki jezik”.

Konrad radi kao slobodan džez novinar i kritičar, a pisao je i piše za najznačajnije džez magazine, kakvi su „Daunbit”, „Džez tajms”, „Ol abaut džez – Njujork”, „Stereofajl”…

– Brine me što štampana izdanja prolaze kroz težak period. Pretplata se gasi, tiraži su znatno manji – „Džez tajms” i „Stereofajl” se štampaju u tiražu manjem od 100.000 primeraka. Sve se čita na Internetu. Ja se tome teško prilagođavam, jer volim da držim novine u rukama.

Ali džez nije više dobar biznis.

– U nekim zemljama džez pomažu država, ministarstva, fondacije, jer su shvatili da je to dragoceno kulturno blago koje treba štititi. U Americi to nije slučaj. Umetnički ne brinem za budućnost džeza, ali kada je u pitanju komercijalna strana, zabrinut sam.