Koliko je relativno sati

Ako se sutra probudite pospani, bezvoljni, s deficitom energije, ako vam se iznenada jede slatko, onda pripadate onoj grupi ljudi koja se teško prilagođava vraćanju službenog vremena za sat unazad, koje nastupa 31. oktobra. Kada tačno u tri časa u zoru pomerite kazaljke na dva uplovićete u dobro poznato doba jesenje mrzovolje, izazvane birokratskim uređenjem prirodnog toka vremena. Putnici koji se u tom vremenskom vakuumu nađu u nekom od vozova, čekaće na stanici u kojoj se zateknu sve do tri časa, kako bi put nastavili tačno u dva. Tada će kucnuti čas početka zimskog i okončanje letnjeg računanja vremena.

I, ako se pitate ko je krivac za ovakvo navijanje prirode i vaše sezonske unutrašnje nemire, to su insekti i leptiri na Novom Zelandu!

Tamošnji pasionirani entomolog Džordž Hadson je krajem 19. veka radio po smenama, a obožavao je da lovi, pa je došao na ideju da se sat dnevnog svetla leti iz ranog jutra prebaci na veče, što je i pokušao da progura kao zvanični vladin stav. Sličnu ideju izneo je i britanski preduzimač Vilijam Vilet 1905. godine i nju je zdušno podržavao poslanik Robert Pirs, koji je 1908. uzalud podneo predlog zakona. Ali, sve do početka velikog ratnog ludila, vlade širom sveta su uglavnom imale osećaj za vreme. Igranje kazaljkama započelo je tokom Prvog svetskog rata, uvođenjem letnjeg računanja vremena, kada su Nemačka, Austrougarska i njihovi saveznici, zbog uštede uglja, pomerili časovnike sat unapred.

Vremenska Pandorina kutija je bila konačno otvorena. Do 1918. godine, to su učinile i ostale evropske zemlje, Rusija i SAD. Danas letnje računanje vremena na severnoj hemisferi koriste SAD i Kanada, sa izuzetkom nekoliko država iz grupe vremenskih otpadnika, poput Arizone, Havaja i Saskačevana, zatim nekoliko karipskih država, Evropa, bliskoistočne zemlje, Egipat i Maroko. Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom sedamdesetih godina prošlog veka, uz obrazloženje da se time „produžava” dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, osim Islanda, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme najčešće počinje poslednje nedelje marta.

U Srbiji je vremenski sezonski paradoks prvi put uveden 27. marta 1983. godine, od 1995. godine kazaljke na satovima u SRJ su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre četiri godine je donet novi zakon, pa je letnje računanje vremena usklađeno sa EU. Tako smo, i bukvalno, prestali da kasnimo za Evropom.

Bilo kako bilo, od sutra će svitati jedan sat ranije, ali će ranije i padati mrak. Energetski stručnjaci još ne mogu da se slože da li povećanje troškova energije u ranim jutarnjim satima može u potpunosti da se nadoknadi njenim smanjenjem u večernjim satima. Lekari su ovakve vremenske šokove nazvali sezonskim poremećajem raspoloženja, odnosno jesenjom depresijom, objašnjavajući da manjak dnevne svetlosti snižava nivo neuroprenosnika serotonina koji ima važnu ulogu u našem raspoloženju.

Istovremeno, duža noć dovodi do jačeg lučenja hormona melatonina koji je važan za san pa su mnogi ljudi preko dana pospani. Ipak, lekari tvrde da se prvog ponedeljka, posle pomeranja kazaljki, smanjuje broj srčanih udara.
Produženi ili skraćeni dan, sat manje-više, besmisleno je mučenje prirode, upozoravaju astrolozi, pa se izgleda obistinjuje Ajnštajnova misao koju je često koristio kada je putovao: „Izvinite, koliko je kod vas relativno sati”.