Rastureni dom

Krhka devojčica, izuzetno mršava u farmerkama i uskoj majici, duge kose i očiju boje lešnika jedva je dočekala da priča o sebi. Ona očekuje razumevanje onih u koje ima poverenja za nevolje koje su deo njenog dosadašnjeg života.

Osam punih godina ova devojčica provela je u domu u Banji Koviljači. Zavolela je, kaže, ovaj grad i navikla se na sredinu u kojoj je živela. Međutim, kako je stalno bežala iz doma, što je nedopustivo ponašanje, stigla je u Prihvatilište. Tu će ostati dok joj se ne nađe novi smeštaj. Kroz suze kaže da ne želi nigde da ide osim da se vrati u Koviljaču, ali s obzirom na greške koje je načinila povratak je pod velikim znakom pitanja.

– Ne mogu da pomislim da me pošalju na drugo mesto. Teško mi je da se adaptiram, jer kao što i sami možete da vidite, imam zdravstvenih tegoba. Stalno mi se tresu glava i ruke. To je tremor koji me ne napušta. I nema mu leka.

Tijana je završila osnovnu školu. Trebalo bi da krene u srednju školu, ali prepreka je baš tremor, koji posebno dolazi do izražaja kada je veoma uznemirena.

Sama je počela da priča o svom dosadašnjem životu. U dom je stigla jer joj je otac alkoholičar, a majka se razbolela.

– Otac je tu u Beogradu. Spava po parkovima. Pravi pravcati alkoholičar. Majka mi je u Padinskoj Skeli. Znate šta je tamo?

Klimnula sam potvrdno glavom, a ona je nastavila započetu ispovest:

– Toliko bih volela da mogu da vidim mamu, ali mi uvek kažu da ima vremena, videću je, a ja uvek pitam kada. Veoma mi je teško što je bolesna. Tata ju je tukao. Zato se razbolela. Tukao je i mene. Zato imam tremor celog tela. Kada se mama razbolela i otišla u bolnicu o nama nije imao ko da brine. Njega je alkohol uzeo pod svoje.

Rođena je u okrilju vojvođanske ravnice, u gradu grožđa i vina, Vršcu u kome je živela sa roditeljima i bratom. Iz Vršca je upućena u Banju Koviljaču, a u hraniteljsku porodicu i živi nadomak Beograda. Ni njega nije dugo videla.

Kaže da bi bila najsrećnija da su ostali zajedno. Žao joj je što je njen život bio takav i želi da joj budućnost bude srećnija, ali je malodušna, jer prepreka da nastavi sa školovanjem jeste njeno zdravstveno stanje.

Snežana Prljević

-------------------------------------------------

Deci od srca

Svaki dinar donacije Prihvatilištu za decu i Prihvatnoj stanici dobro je došao.

Dinarski račun: Primalac: Zavod za vaspitanje dece i omladine, Bulevar oslobođenja 219, 11000 Beograd. Svrha uplate: Uplata za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta br. 08-979”. Broj računa: 840-1421761-32

Devizni račun: Svrha uplate: Donacija za projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta”

01-504100-100007693-000000-0000 – Devizni račun Republike Srbije – RS – Zavod za vaspitanje dece i omladine, Beograd

IBAN broj: RS 35908504100000769397

Uplatu u evrima u korist računa Zavoda za vaspitanje dece i omladine, Beograd, na broj: 01-504100-100007693-000000-0000 kod Narodne banke Srbije, Kralja Petra 12, Beograd, Republika Srbija