Растурени дом

Крхка девојчица, изузетно мршава у фармеркама и уској мајици, дуге косе и очију боје лешника једва је дочекала да прича о себи. Она очекује разумевање оних у које има поверења за невоље које су део њеног досадашњег живота.

Осам пуних година ова девојчица провела је у дому у Бањи Ковиљачи. Заволела је, каже, овај град и навикла се на средину у којој је живела. Међутим, како је стално бежала из дома, што је недопустиво понашање, стигла је у Прихватилиште. Ту ће остати док јој се не нађе нови смештај. Кроз сузе каже да не жели нигде да иде осим да се врати у Ковиљачу, али с обзиром на грешке које је начинила повратак је под великим знаком питања.

– Не могу да помислим да ме пошаљу на друго место. Тешко ми је да се адаптирам, јер као што и сами можете да видите, имам здравствених тегоба. Стално ми се тресу глава и руке. То је тремор који ме не напушта. И нема му лека.

Тијана је завршила основну школу. Требало би да крене у средњу школу, али препрека је баш тремор, који посебно долази до изражаја када је веома узнемирена.

Сама је почела да прича о свом досадашњем животу. У дом је стигла јер јој је отац алкохоличар, а мајка се разболела.

– Отац је ту у Београду. Спава по парковима. Прави правцати алкохоличар. Мајка ми је у Падинској Скели. Знате шта је тамо?

Климнула сам потврдно главом, а она је наставила започету исповест:

– Толико бих волела да могу да видим маму, али ми увек кажу да има времена, видећу је, а ја увек питам када. Веома ми је тешко што је болесна. Тата ју је тукао. Зато се разболела. Тукао је и мене. Зато имам тремор целог тела. Када се мама разболела и отишла у болницу о нама није имао ко да брине. Њега је алкохол узео под своје.

Рођена је у окриљу војвођанске равнице, у граду грожђа и вина, Вршцу у коме је живела са родитељима и братом. Из Вршца је упућена у Бању Ковиљачу, а у хранитељску породицу и живи надомак Београда. Ни њега није дуго видела.

Каже да би била најсрећнија да су остали заједно. Жао јој је што је њен живот био такав и жели да јој будућност буде срећнија, али је малодушна, јер препрека да настави са школовањем јесте њено здравствено стање.

Снежана Прљевић

-------------------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту за децу и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979”. Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 – Девизни рачун Републике Србије – РС – Завод за васпитање деце и омладине, Београд

ИБАН број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија