Razrešena misterija Čaušeskuovog groba

Od našeg dopisnika

Bukurešt – Stručnjaci rumunskog Nacionalnog instituta za sudsku medicinu potvrdili su da letos ekshumirani posmrtni ostaci, koji su više od 20 godina počivali na bukureštanskom Građanskom groblju „Genča” pripadaju diktatorskom bračnom paru Nikolaje i Elena Čaušesku.

Bračni par Čaušesku streljan je na dan Božića, 25. decembra 1989. tokom burnih i krvavih revolucionarnih zbivanja u Rumuniji.

Ekshumaciju i utvrđivanje identiteta posmrtnih ostataka tražili su Čaušeskuov stariji sin Valentin i zet Mirča Opreanu, suprug pokojne kćeri Zoje.

U jednom intervjuu, datom neposredno pre smrti, Zoja Čaušesku se jadala da nikada nije mogla da se pokloni senima roditelja, jer nije znala nad čijim grobom plače.

Čaušeskuovi naslednici su godinama od raznih državnih ustanova, a pre svega od Ministarstva vojske čiji su pripadnici streljali i sahranili „crvene diktatore”, tražili da im zvanično saopšte gde se nalaze grobna mesta.

Stvar je počela da se razrešava tek kada su Čaušeskuovi rođaci otkupili grobna mesta za koja se nezvanično tvrdilo da kriju posmrtne ostatke Elene i Nikolaja. Potom su dobili pravo da traže ekshumaciju i stručno sudsko veštačenje.

Tako je posle više od 20 godina razrešena jedna od brojnih misterija rumunske revolucije.

„Uporedili smo DNK Nikolaja Čaušeskua sa uzorcima uzetim od njegovog brata i sina. Dobijeni rezultat je statistički. Maksimalnu uverenost imali bismo da je postojao uzorak uzet od Nikolaja Čaušeskua još za njegova života. Ali, sigurno je da DNK od brata i od deteta ukazuje na činjenicu da je reč o Nikolaju Čaušeskuu“, izjavio je direktor Nacionalnog instituta za sudsku medicinu Dan Demendžiju.

Elena Čaušesku bila je sahranjena na istom groblju, tridesetak metara dalje od svog supruga. Stručnjaci tvrde da „postoje svi pokazatelji” da ekshumirani ostaci zaista pripadaju njoj. Uzeti uzorci nisu dovoljni da se identitet utvrdi stopostotno. Ovde se naglašava da su istraživanja bila usredsređena uglavnom na utvrđivanje identiteta posmrtnih ostatak Nikolaja Čaušeskua.

Milan Petrović