Разрешена мистерија Чаушескуовог гроба

Од нашег дописника

Букурешт – Стручњаци румунског Националног института за судску медицину потврдили су да летос ексхумирани посмртни остаци, који су више од 20 година почивали на букурештанском Грађанском гробљу „Генча” припадају диктаторском брачном пару Николаје и Елена Чаушеску.

Брачни пар Чаушеску стрељан је на дан Божића, 25. децембра 1989. током бурних и крвавих револуционарних збивања у Румунији.

Ексхумацију и утврђивање идентитета посмртних остатака тражили су Чаушескуов старији син Валентин и зет Мирча Опреану, супруг покојне кћери Зоје.

У једном интервјуу, датом непосредно пре смрти, Зоја Чаушеску се јадала да никада није могла да се поклони сенима родитеља, јер није знала над чијим гробом плаче.

Чаушескуови наследници су годинама од разних државних установа, а пре свега од Министарства војске чији су припадници стрељали и сахранили „црвене диктаторе”, тражили да им званично саопште где се налазе гробна места.

Ствар је почела да се разрешава тек када су Чаушескуови рођаци откупили гробна места за која се незванично тврдило да крију посмртне остатке Елене и Николаја. Потом су добили право да траже ексхумацију и стручно судско вештачење.

Тако је после више од 20 година разрешена једна од бројних мистерија румунске револуције.

„Упоредили смо ДНК Николаја Чаушескуа са узорцима узетим од његовог брата и сина. Добијени резултат је статистички. Максималну увереност имали бисмо да је постојао узорак узет од Николаја Чаушескуа још за његова живота. Али, сигурно је да ДНК од брата и од детета указује на чињеницу да је реч о Николају Чаушескуу“, изјавио је директор Националног института за судску медицину Дан Деменџију.

Елена Чаушеску била је сахрањена на истом гробљу, тридесетак метара даље од свог супруга. Стручњаци тврде да „постоје сви показатељи” да ексхумирани остаци заиста припадају њој. Узети узорци нису довољни да се идентитет утврди стопостотно. Овде се наглашава да су истраживања била усредсређена углавном на утврђивање идентитета посмртних остатак Николаја Чаушескуа.

Милан Петровић