Neka me autor pita...

U tekstu Zlatka Pakovića „Jelena Karleuša” (KD, 30. oktobar 2010) optužen sam da sam nedavnu „Paradu ponosa” nazvao „moralno odvratnom”. To je jednostavno neistina. Ono što sam napisao jeste da je većina građana Srbije bila protiv gej parade, videvši je kao nešto što je moralno odvratno (NSPM, 11. oktobar). Dakle, Paković, bilo iz površnosti, bilo iz zle namere, svejedno, brka iznošenje mog ličnog stava sa mojim opisom tuđeg moralnog stava. Za svaku ozbiljnu novinu i za svakog ozbiljnog novinara to je ružna i gruba greška koje se se treba stideti. Ako Pakovića zanima šta mislim o „Paradi ponosa”, od 10. oktobra, može da me pita. Ako ga pak zanima odakle mi ideja da protivnici „gej pokreta” imaju osećaj odvratnosti, upućujem ga na članak jednog uglednog američkog psihologa: Redding, Richard E. (2008): „It’s Really About Sex: Same-Sex Marriage, Lesbigay Parenting, And The Psychology Of Disgust“, Duke Journal Of Gender Law & Policy Volume 15, pp. 127–193.

Greške, kao što je ova, odlikuju površne i nepouzdane novinare i kolumniste. Siguran sam da g. Paković ne želi da sebe svrsta u ovu kategoriju i da će od sada, pre nego što nekoga, imenom i prezimenom, stavi u kontekst uvredljivih kvalifikacija kao što su „palanačka svest” i „prikazanja Jevrejina u nacionalsocijalističkoj propagandi” ipak pročitati tekst autora kojeg diskvalifikuje.