Detektiv u sopstvenoj režiji

Virenje kroz ključaonicu ili špijunku, skrivanje iza zavese, postavljanje čaše na zid sobe mogli bi da se svrstaju u špijunsku praistoriju u poređenju sa današnjim spravicama za prisluškivanje, snimanje i praćenje. Tehnika Ilije Čvorovića – fotoaparat sa teleobjektivom, magnetofon i projektor za slajdove, u tom slučaju bi verovatno bila srednji vek. Šta drugo reći za kameru dugme, za neprimetan prisluškivač veličine kocke šećera ili za mikrokamere skrivene u ručnom satu, olovci, naočarima, privesku, upaljaču, nego da su prava mala čuda tehnike. Ako su nekada i bili rezervisani za agente obaveštajnih službi, sada su dostupni gotovo svima. Prodaju se ne samo u specijalizovanim radnjama, već i u supermarketima. A ko ih kupuje?

Kako su nam rekli u „Spaj šopu”, prodavnici špijunske opreme, ove uređaje najčešće kupuju zabrinuti roditelji da bi kontrolisali decu, vlasnici firmi posle iskustva sa lopovima ili da bi sprečili krađu, kao i žene i muškarci koji sumnjaju u vernost svojih partnera. Jedna Beograđanka je nedavno postavila mikrokameru u bolničku postelju svoje majke da bi se uverila da li je lekari dobro neguju, dok ima parova koji na ovaj način proveravaju da li se bebisiterka dobro ophodi prema njihovoj deci.

Kada kupac dođe, kažu u ovoj radnji, obično objasni za šta mu je potreban uređaj da bi mogli da mu kažu kako da ga najbolje postavi.

Kako navode prodavci, među najprodavanijim spravama su alarmni radio-satovi sa ugrađenom video kamerom koja se aktivira na pokret. Najčešće ih koriste vlasnici firmi tako što ih postave u magacin sa robom da bi predupredili krađu ili lakše otkrili kradljivce. Koriste ga i u kancelarijama kada žele da provere da li eventualno spremačica vršlja po dokumentima. Traženi su i mini-snimači zvuka, veličine kocke šećera, koji reaguju na glas. Njima ljudi žele da snime neki bitan sastanak, ili ga, na primer, roditelji prišiju deci na garderobu ukoliko sumnjaju da im se deca kreću u lošem društvu, objašnjavaju u prodavnici opreme za snimanje i prisluškivanje.

U vrhu najprodavanijih je i špijunska bubica sa ugrađenim mikrofonom. Može da se podesi da se aktivira na glas i da sama poziva onog ko ju je postavio kada meta prisluškivanja uđe u prostoriju ili auto. Žene i muškarci koji sumnjaju u vernost svog partnera imaju još jedan način za kontrolu i proveru, a to je postavljanje dži-pi-es lokatora na automobil, što omogućuje pouzdano praćenje kretanja četvorotočkaša, a posredno i vozača.

Ovu opremu koriste i detektivske agencije, mada, kako su nam rekli u jednoj od njih, prednost daju ljudskim veštinama a ne tehnici. Najčešće se oslanjaju na uređaje za „slušanje prostora”, zatim mikrokamere u satovima, ručnim, zidnim ili stonim, kao i u dečijim igračkama.

„Kada vlasnici firmi žele da prate rad zaposlenih, na primer, koristimo mini fleš memoriju koja se izgledom ne razlikuje od običnih, ali snima glasove. Kamere u igračkama uglavnom postavljaju roditelji kada žele da dodatno kontrolišu decu, pa ih postave u plišanog medvedića”, navode u detektivskoj agenciji „Protekta”.

Koliko god igra detektiva u kućnoj režiji bila efikasna, jeftina svakako nije.

A. Marinković

-----------------------------------------------------------

Kako radi „kamera dugme”

Postavi se na rukav košulje i šalje sliku na em-pe četiri plejer ili na laptop. U kombinaciji sa bežičnom bubicom onaj na čijem je rukavu postavljena kamera može da se usmerava kako i gde da okrene kameru. Ovaj sistem najčešće koriste studenti za dostavljanje ispitnih pitanja pomagaču, ili za direktan prenos video snimka bilo kog sastanka.