Žena bogatstvo gomila u nakitu

Dok oko vrata stavlja ogrlicu od nanizanih perlica, žena na svim meridijanima u svom omiljenom nakitu uglavnom ne vidi ništa drugo nego ukras i obično ne razmišlja o tome da staklene perle stižu iz Afrike gde, osim ukrasne, imaju i mnogo drugih uloga. Oblik i veličina narukvice ili prstena mnogo govore o onome ko ih nosi, a lepotu i funkciju tradicionalnog etiopskog nakita predstaviće i izložba  Aleksandre Prodanović-Bojović „Nakit Etiopije” koja se večeras otvara u Muzeju afričke umetnosti.

Nakit se u Etiopiji nije nosio i još uvek se uglavnom ne nosi slučajno, odnosno uvek kaže nešto o veri, bračnom i imovinskom stanju i socijalnom statusu osobe koja ga nosi. Postavka obuhvata ogrlice, narukvice, prstenje i priveske koji potiču od šezdesetih godina prošlog veka pa nadalje, i, iako se i danas mogu zapaziti na vratovima i rukama Etiopljanki, inspirisani su tradicionalnim kulturama iz ove zemlje.

– Tamošnji nakit se sporo menja, vekovima opstaje isti  dizajn koji se prenosi sa generacije na generaciju – objašnjava Aleksandra Prodanović-Bojović.

Tako je srebrna ogrlica sa privescima u obliku trougla i polukruga tipičan predstavnik etiopskog nakita. Nekada se verovalo da štiti onoga ko je nosi. Danas nema magijsku ulogu, ali je i dalje omiljeni komad nakita. 

– Narukvice su obavezan ukras Etiopljanki. Oblik ovog nakita vam govori da li je žena iz hrišćanske ili islamske zajednice. Nakit muslimanki je masivniji, bogatiji, puniji jer su žene ove vere gomilale bogatstvo u nakitu, što je bila njihova jedina imovina i sigurnost.

Uticaj Saudijske Arabije i Indije je vidljiv u ogrlicama i narukvicama na istoku zemlje gde su se naseljavali Arapi i gde i danas pretežno žive muslimani. Primer za to je i jedan izloženi verenički prsten na kome se prepoznaje arapski rad. Etiopljanke nose verenički prsten na ogrlici, a ne oko prsta, a nevestinska ogrlica je jedan od najkrupnijih ukrasa na rogu Afrike. Masivna je, u obliku polumeseca, slična omanskom i jemenskom nakitu i mlada je dobija pred brak. Osim ovim, već velikim komadom nakita, mlada će se okititi i ogrlicama od istočnoafričkog ćilibara.

– To je tipično afrički, da se nakit nagomilava. Afrikanci vole nakit i zato što misle da on ulepšava i zato što vole da njime nešto kažu.

Ako muškarac nosi grivnu od slonovače, pokazuje da je lovac na slonove. Kako je danas lov na slonove zabranjen, grivne istog oblika se prave od metala. Plemena u Etiopiji sama prave svoje ukrase od daleko jeftinijeg materijala nego majstori u gradovima – od gvožđa, nikla, bronze, bakra a sada i od aluminijuma. To je takozvani kovački nakit, jer ga prave kovači kojima je inače posao da izrađuju alatke a ne fini nakit.

– Zlato je dugo bilo privilegija vladajućeg sloja. Zlatna ogrlica sa čipkanim radom ukazuje na bogatstvo nosioca. Od sredine 18. veka ulaze u opticaj srebrni taliri Marije Terezije koji su korišćeni kao novac, ali zbog velike čistoće srebra postaju popularni i među narodom i majstorima, pa se srebro pretapalo za izradu nakita.

Ipak, najtipičniji materijal za Afriku jesu staklene perlice, posebno kod nomada, koje se, kako će se videti i na izložbi, nose i na odeći, oko vrata, na rukama i nogama. Izložba prokazuje i veliki broj privezaka u obliku krstova koji su i danas na lančićima brojnih etiopskih hrišćana. Šarolikost, raznolikost i iznenađenja etiopske kulture izložba pokazuje i tako što se pored „čipkanih” narukvica i masivnih ogrlica kao nakit za muškarce pokazuje privezak u funkciji higijenskog pribora, odnosno kašičica za čišćenje ušiju.

J. Stevanović