Mali „Veliki prasak”

Da li je čovek, najzad, veštački dočarao stvaranje kosmosa?

„Veliki prasak” (Big Bang) u kojem je, kako se pretpostavlja, nastao pre 13,7 milijardi godina, ponovljen je pod zemljom, na temperaturi milion puta višoj od središta Sunca (deset triliona Celzijusovih stepeni), u jedinstvenom postrojenju na razmeđi Švajcarske i Francuske.

U prstenastom tunelu „Velikog hadronskog sudarača” (LHC), čiji obim iznosi 27 kilometara, u nedelju je uspešno izveden mali „Veliki prasak” u razornom sudaru dva mlaza subatomskih čestica – jona olova umesto protona, koji su jurili gotovo svetlosnom brzinom (konačnom u našem kosmosu).

Istraživači su, nema sumnje, veoma uzbuđeni.

U takvim uslovima, prvi put stvorenim na Zemlji, pojavila se supa sačinjena od subatomskih čestica, kvarkova i gluona, razbijanjem neutrona i protona u samom atomskom jezgru. Slična plazma (četvrto stanje materije, pored čvrstog, tečnog i gasovitog) postojala je, kako se teorijski zamišlja, ubrzo posle „Velikog praska”.

Budućim proučavanjem svojstava plazme naučnici se nadaju da će dokučiti kako izgleda jaka sila, najjača od četiri poznate u prirodi, koja drži na okupu atomska jezgra (98 odsto ukupne mase atoma).

Kvarkovi i gluoni smatraju se svojevrsnim „gradivnim ciglicama” svega što postoji u beskrajnom kosmosu.

Jedinstveni poduhvat najavljen je nekoliko dana ranije, kao prethodnica potonjeg sudara snopova protona, čemu je namenjena najveća „krckalica čestica” (akcelerator) na svetu pod okriljem Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) nadomak Ženeve. Zašto se, uopšte, subatomske čestice sudaraju velikom brzinom?

Fizičari su namerni da zavire u deliće sekundi nakon nepojamne eksplozije u kojoj se začeo svekoliki kosmos, očekujući da će proniknuti u osobito stanje materije (kvark-gluonska plazma), drukčije od sadašnjeg. Na temelju toga zaključiće kako je sve, ama baš sve uobličeno, uključujući nas same.

Kao što je poznato, kosmos nije prestao da se širi do naših dana.

Krajem septembra uočeni su nagoveštaji koji su ukazivali na nedavni ishod, kao posledica dostizanja rekordnih sudara čestica još u junu – 10.000 u sekundi, što je najavio najmoćniji sudarač na našoj planeti. Ali to je tek polovina od energije koju bi trebalo da domaši – sedam teraelektronvolti (TeV) po snopu do kraja 2013. godine.

Cilj je najsmeliji ikada zamišljen – hvatanje u klopku neuhvatljive čestice, Higsovog bozona, za kojim se traga duže od četiri decenije. Pretpostavlja se da on predstavlja „nedostajuću kariku” u zamišljenoj tapiseriji svekolikog kosmosa. Uoči li se ikakav vidljiv trag, a bilo je nekih nagoveštaja, to bi trebalo da bude uverljiva potvrda da je ova subatomska čestica izvorište mase za sve ostale koje se nazivaju osnovne ili elementarne.

Zato su ga nadahnuto nazvali „božijom česticom”, iako nikakve veze nema s religijskim pogledom na svet.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------

Veliki sudarač

o U „Velikom hadronskom sudaraču” subatomske čestice se sudaraju gotovo svetlosnom brzinom (iznosi 300.000 kilometara u sekundi) da bi se odgonetnule tajne nastanka kosmosa.

o Najveće istraživačko postrojenje na svetu smešteno je u CERN-u pokraj Ženeve (Švajcarska).

o Akcelerator je smešten u prstenastom tunelu, obima 27 kilometara, 100 metara ispod površine.

o Magneti (ukupno 9.300) ohlađeni su na 271 Celzijusov stepen ispod nule (1,9 kelvina), što je najhladnije mesto u celom kosmosu.