Falsifikatorima slika više ne treba četkica

Računica je prosta: ako falsifikator napravi kvalitetnu repliku slike Miće Popovića ili grafiku Albrehta Direra u hiljadu primeraka, po ceni od 10 evra, i zatim prosledi svoja „dela” galerijama po Srbiji koje ih prodaju za 100 evra, zarada od prodaje već se meri stotinama hiljada evra. Odluka porodice Dragana Maleševića Tapija da sudskim putem spreči dalju proizvodnju lažnih slika poznatog hiperrealiste, ponovo je pokrenula pitanje falsifikovanja umetničkih dela u Srbiji.

A sa razvojem tehnologije, uz pomoć Interneta, štampača i kompjutera, ovaj unosan biznis znatno je olakšan. Moderni falsifikatori čak ne moraju da uzmu kičicu u ruke, odnosno da pronađu talentovanog mladog slikara koji bi falsifikovanje obavio za sitan novac. Dovoljno je belo platno i kvalitetan štampač, takozvani ploter. Ova vrsta štampača upravo služi za izradu crteža vrhunskog kvaliteta, a koristi se i za izradu bilborda. Potrebna je samo fotografija slike poznatog umetnika. Uz jednostavan pritisak dugmeta na štampaču, platno biva oslikano i stvara se solidna kopija. Sa lažnim sertifikatom o autentičnosti slike i lakovernom mušterijom, zarada je garantovana.

Prema rečima Ljubice Miljković, kustosa u Narodnom muzeju u Beogradu, teško da danas u Srbiji postoji takav falsifikator, majstor svog zanata, koji bi verno preneo na platno umetničko delo jednog Šumanovića, u duhu stvaralaštva autora. Tako da stručnjaci vrlo lako mogu da utvrde da li je slika lažna.

Ipak, laik teško može da primeti da li je neka slika falsifikovana ili ne, i mora da veruje na reč prodavcu, što često može da se ispostavi kao velika greška, kaže naša sagovornica.

– Narodni muzej je jednom prilikom dobio na poklon slike iz Švedske, od jednog našeg čoveka koji je dugo živeo tamo i sakupljao umetnička dela. Utvrdili smo da su falsifikati – kaže Ljubica Miljković. Po svoj prilici, kolekcionar je naručivao dela od nekog slikara, a ovaj je, umesto da mu proda original, sam slikao naručena dela. Ako mu treba Milunović, on naslika Milunovića. Ako traži sliku Stojana Aralice, on „stvori” i njegovu. Tako da je poklon Narodnom muzeju bio bezvredan.

Poznata je i priča iz jula prošle godine, koja je u žižu javnosti ponovo donela vest o tome da postoji umetnička mafija, kada su na izložbi u beogradskoj galeriji „Haos” otkriveni falsifikati slika Save Šumanovića. Ljubica Miljković tada je tvrdila da se čak i golim okom može videti da su u pitanju falsifikati.

– Imali smo još jedan slučaj sa Šumanovićem, čovek je došao kod nas i tvrdio da ima original. Uradili smo hemijsku analizu i odmah utvrdili da je slika lažna. Šumanović je bio perfekcionista, pravio je sopstvene boje, ramove. Uz stručnu analizu, lako je utvrditi razliku. Uostalom, emocija koju je umetnik uneo u sliku može da postoji samo tada, to čak i pravi autor slike ne može da ponovi – objašnjava Ljubica Miljković.

Pored činjenice da tvorci falsifikata i galerije koje ih prodaju ostvaruju znatan prihod, i sami kupci često iz ličnih razloga odlučuju da „na slepo” kupe umetničko delo. Kupujući ga po znatno nižoj ceni, oni verovatno očekuju da će vrednost slike vremenom rasti. Ova vrsta ulaganja u umetničko delo kod nepoštenih prodavaca vrlo često ispadne promašena investicija.

– Znam i za slučaj galeriste, koji je od jedne bake kupio ikonu i stavio je u izlog. Kasnije je saznao da je to falsifikat – govori Miljkovićeva.

Činjenica je da je svako umetničko delo koje se izradi bez saglasnosti umetnika, ili njihovih naslednika, falsifikat. Čak i ako neko želi da ima samo kopiju originalne slike, kao ljubitelj umetnosti, mora da traži saglasnost od vlasnika autorskih prava, jer porodica, ili neko drugi ko nasleđuje tantijeme od autora, jedini ima pravo na prodaju reprodukcija originalnih dela i to 70 godina od smrti slikara.

Na meti falsifikatora su već godinama čuveni autori poput Nikole Graovca, Petra Konjovića ili Petra Lubarde, do akvarela Peđe Milosavljevića. Država do sada nije pokrenula ozbiljniju inicijativu da bi oformila stručnu službu koja bi se isključivo bavila procenom umetničkih dela.

S. Stamenković