Klinton: Naredio sam da ga ubijemo

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 25. septembra – Ko uhvati Osamu bin Ladena dobiće 25 miliona dolara nagrade s poternice koja je za njim raspisana, a ko ga ne uhvati plaća desetine milijardi dolara. Ovo kao neku vrstu strateškog vica pričaju Amerikanci, nezadovoljni što ni pet godina posle terorističkih atentata na Njujork i Vašington i uprkos tome što su tim povodom ušli u dva rata koji ih teško opterećuju i kao poreske obveznike – njihov "državni neprijatelj broj jedan" još nije dolijao.
Ko je kriv što je vođa Al kaide još nedosežan? Sadašnja i bivša administracija SAD prebacuju odgovornost jedna na drugu, dok detalji poverljivog dokumenta ovdašnjih obaveštajnih službi tvrde da islamski ekstremizam jača širom sveta i da se formiraju nove terorističke organizacije inspirisane Bin Ladenom, iako se ne podvrgavaju njegovim instrukcijama.

Novi vrhunac tog prepucavanja zbog jalove potrage dostignut je sinoć u emitovanom razgovoru voditelja televizije Foks, Krisa Volasa, i bivšeg šefa Bele kuće Bila Klintona. Već prethodno iznerviran što se u TV seriji stanice Ej-Bi-Si njegovoj administraciji prebacuje nemar u lovu na Bin Ladena, Klinton je kao napad političke desnice, kojoj je Foks blizak, doživeo voditeljeva propitivanja o toj neuspešnoj poteri.

Naredio sam CIA da ubije Bin Ladena – tvrdi sada Klinton, nastojeći da objasni kako nije potcenjivao opasnost od tog nekadašnjeg partnera SAD u ratu protiv Sovjeta u Avganistanu, a kasnije optuženog za atentate na američke ambasade u istočnoj Africi. Bivši predsednik uverava i da je podneo ratni plan 2000. posle razaranja američkog razarača "Kol", za opšti napad na Avganistan s ciljem da se likvidiraju i Bin Laden i tamošnji talibanski režim, ali da vojni vrh to nije prihvatio, da CIA i FBI tada još nisu mogli da potvrde da je Al kaida odgovorna za tu diverziju, kao i da su se sada vladajući republikanci protivili njegovoj zamisli…

Klinton kaže da su za vreme njegovog mandata Amerikanci bili najbliži hvatanju Bin Ladena. On priznaje svoj finalni neuspeh, ali ističe da sadašnja administracija ne čini dovoljno da obavi taj posao, koji je sama pre pet godina proglasila za strateški prioritet. "Da sam još predsednik, poslao bih u Avganistan više od 20.000 vojnika da pokušaju da ubiju Bin Ladena", priča Klinton i zamera što su  američke trupe u Avganistanu sada sedam puta manje od angažovanih 140.000 vojnika u Iraku. Njegovi sada opozicioni demokrati već duže vreme zameraju republikancima da su "preteranom koncentracijom" na Irak zapustili lov na Bin Ladena, čiji gerilci tamo opet pojačavaju akcije.

Republikanci, pak, prebacuju Klintonovoj administraciji da je propustila da se obračuna sa Al kaidom tako da su oni bili iznenađeni udarima otetim putničkim avionima, koji su ih zatekli već osmog meseca od Bušovog stupanja na čelo države. Buš je, upamćeno je, odmah zatražio da se dođe do Bin Ladena "živog ili mrtvog", ali je posle početnih akcija ta potraga pala u drugi plan, pogotovu zbog usredsređivanja na potonji rat u Iraku.

U međuvremenu se nagađa da se "najtraženiji terorista" krije u pograničnom pojasu Pakistana i Avganistana, dok iz Francuske stižu verzije kako ga je dokusurio tifus, pa onda da za to nema dokaza. Preganjanja unutar sadašnjeg i bivšeg vašingtonskog vrha o odgovornosti za to što nijedna nije uspela da likvidira Bin Ladena posredno ukazuju, uz ostalo, na nekoliko istrajnih činjenica i širih okolnosti. Prvo, potera za njim traje praktično od 1998. posle antiameričkih diverzija u Keniji i Tanzaniji. Drugo, najsavremenija tehnologija se ispostavila kao nemoćna u otkrivanju najozloglašenijeg begunca, s pravdanjem da ga štiti "nepristupačna geografija". Treće, lakše je svrgnuti režime nego iskoreniti ilegalu. Četvrto, frontovski ratovi su se pretvorili u građanske ratove…

Džordž Buš, pak, ostaje pri tezi je najvažnije da su "svrgavanjem Sadama Huseina i Amerika i svet postali bezbedniji". Iako je Bin Laden "od koga je sve počelo" i koji je bio označen kao glavna opšta opasnost – još činodejstvujući, sudeći po kasetama s njegovim porukama.

M. Pantelić

-----------------------------------------------------------

Zaključak "Figaroa"

Neutemeljene glasine o smrti

PARIZ - Najviši organi francuske vlasti i države ocenili su da glasine o smrti Osame bin Ladena nisu utemeljene na činjenicama, izvestio je juče pariski "Figaro" pozivajući se na izjave visokih državnih funkcionera.

Ministar spoljnih poslova Filip Dust-Blazi izjavio je u nedelju da on nema informacija o navodnoj smrti vođe Al kaide.

On je, takođe, saopštio da mu nije poznata beleška francuske obaveštajne službe u kojoj se ta informacija navodi, a koju je u subotu objavio mali, regionalni list, "Est repibliken" iz Nansija. "Nemamo podataka ni o problemima sa zdravljem niti, pak, o smrti Osame bin Ladena", prenosi "Figaro" izjavu šefa francuske diplomatije, dodajući da su saudijske vlasti, od kojih je navodno potekla informacija, demantovale te glasine.

Dan ranije, u subotu, predsednik Žak Širak je izjavio da Pariz nema obaveštajnih informacija o smrti šefa terorističke organizacije od napada slepog creva, kako je, u svojoj informaciji, naveo list regiona Loren i Franš Konte.

Širak je rekao da je bio "iznenađen" objavljivanjem poverljive beleške francuske obaveštajne službe u štampi i zatražio od ministra odbrane gospođe Mišel Alio-Mari da istraži taj slučaj. (Tanjug)