Клинтон: Наредио сам да га убијемо

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 25. септембра – Ко ухвати Осаму бин Ладена добиће 25 милиона долара награде с потернице која је за њим расписана, а ко га не ухвати плаћа десетине милијарди долара. Ово као неку врсту стратешког вица причају Американци, незадовољни што ни пет година после терористичких атентата на Њујорк и Вашингтон и упркос томе што су тим поводом ушли у два рата који их тешко оптерећују и као пореске обвезнике – њихов "државни непријатељ број један" још није долијао.
Ко је крив што је вођа Ал каиде још недосежан? Садашња и бивша администрација САД пребацују одговорност једна на другу, док детаљи поверљивог документа овдашњих обавештајних служби тврде да исламски екстремизам јача широм света и да се формирају нове терористичке организације инспирисане Бин Ладеном, иако се не подвргавају његовим инструкцијама.

Нови врхунац тог препуцавања због јалове потраге достигнут је синоћ у емитованом разговору водитеља телевизије Фокс, Криса Воласа, и бившег шефа Беле куће Била Клинтона. Већ претходно изнервиран што се у ТВ серији станице Еј-Би-Си његовој администрацији пребацује немар у лову на Бин Ладена, Клинтон је као напад политичке деснице, којој је Фокс близак, доживео водитељева пропитивања о тој неуспешној потери.

Наредио сам ЦИА да убије Бин Ладена – тврди сада Клинтон, настојећи да објасни како није потцењивао опасност од тог некадашњег партнера САД у рату против Совјета у Авганистану, а касније оптуженог за атентате на америчке амбасаде у источној Африци. Бивши председник уверава и да је поднео ратни план 2000. после разарања америчког разарача "Кол", за општи напад на Авганистан с циљем да се ликвидирају и Бин Ладен и тамошњи талибански режим, али да војни врх то није прихватио, да ЦИА и ФБИ тада још нису могли да потврде да је Ал каида одговорна за ту диверзију, као и да су се сада владајући републиканци противили његовој замисли…

Клинтон каже да су за време његовог мандата Американци били најближи хватању Бин Ладена. Он признаје свој финални неуспех, али истиче да садашња администрација не чини довољно да обави тај посао, који је сама пре пет година прогласила за стратешки приоритет. "Да сам још председник, послао бих у Авганистан више од 20.000 војника да покушају да убију Бин Ладена", прича Клинтон и замера што су  америчке трупе у Авганистану сада седам пута мање од ангажованих 140.000 војника у Ираку. Његови сада опозициони демократи већ дуже време замерају републиканцима да су "претераном концентрацијом" на Ирак запустили лов на Бин Ладена, чији герилци тамо опет појачавају акције.

Републиканци, пак, пребацују Клинтоновој администрацији да је пропустила да се обрачуна са Ал каидом тако да су они били изненађени ударима отетим путничким авионима, који су их затекли већ осмог месеца од Бушовог ступања на чело државе. Буш је, упамћено је, одмах затражио да се дође до Бин Ладена "живог или мртвог", али је после почетних акција та потрага пала у други план, поготову због усредсређивања на потоњи рат у Ираку.

У међувремену се нагађа да се "најтраженији терориста" крије у пограничном појасу Пакистана и Авганистана, док из Француске стижу верзије како га је докусурио тифус, па онда да за то нема доказа. Прегањања унутар садашњег и бившег вашингтонског врха о одговорности за то што ниједна није успела да ликвидира Бин Ладена посредно указују, уз остало, на неколико истрајних чињеница и ширих околности. Прво, потера за њим траје практично од 1998. после антиамеричких диверзија у Кенији и Танзанији. Друго, најсавременија технологија се испоставила као немоћна у откривању најозлоглашенијег бегунца, с правдањем да га штити "неприступачна географија". Треће, лакше је свргнути режиме него искоренити илегалу. Четврто, фронтовски ратови су се претворили у грађанске ратове…

Џорџ Буш, пак, остаје при тези је најважније да су "свргавањем Садама Хусеина и Америка и свет постали безбеднији". Иако је Бин Ладен "од кога је све почело" и који је био означен као главна општа опасност – још чинодејствујући, судећи по касетама с његовим порукама.

М. Пантелић

-----------------------------------------------------------

Закључак "Фигароа"

Неутемељене гласине о смрти

ПАРИЗ - Највиши органи француске власти и државе оценили су да гласине о смрти Осаме бин Ладена нису утемељене на чињеницама, известио је јуче париски "Фигаро" позивајући се на изјаве високих државних функционера.

Министар спољних послова Филип Дуст-Блази изјавио је у недељу да он нема информација о наводној смрти вође Ал каиде.

Он је, такође, саопштио да му није позната белешка француске обавештајне службе у којој се та информација наводи, а коју је у суботу објавио мали, регионални лист, "Ест репибликен" из Нансија. "Немамо података ни о проблемима са здрављем нити, пак, о смрти Осаме бин Ладена", преноси "Фигаро" изјаву шефа француске дипломатије, додајући да су саудијске власти, од којих је наводно потекла информација, демантовале те гласине.

Дан раније, у суботу, председник Жак Ширак је изјавио да Париз нема обавештајних информација о смрти шефа терористичке организације од напада слепог црева, како је, у својој информацији, навео лист региона Лорен и Франш Конте.

Ширак је рекао да је био "изненађен" објављивањем поверљиве белешке француске обавештајне службе у штампи и затражио од министра одбране госпође Мишел Алио-Мари да истражи тај случај. (Танјуг)