Nisam stroga direktorka

Film „Plavi voz” Janka Baljka, o problemima beogradskih maturanata u vreme Titove smrti, biće premijerno prikazan večeras u 20.30 sati u „Sava centru”. Uz Nebojšu Milovanovića i mnoge mlade glumce, jednu od glavnih uloga u filmu tumači Lena Bogdanović, koja se dobro seća vremena Titove smrti, iako je bila mala da bi sve što se tada dešavalo razumela.

– Bilo mi je čudno zašto nema crtanih filmova. Pre Titove smrti, prenošena je sahrana Kardelja, i tada sam prvi put na televiziji videla da ljudi plaču, pa sam i ja plakala. U to vreme stalno sam slušala singl ploču „Summer nights” iz filma „Briljantin”, a tih dana nisam mogla da je puštam. Sve je bilo stalo – seća se Lena Bogdanović, koja i danas pamti koji su svetski državnici bili na Titovoj sahrani, što govori o poštovanju prema državi u kojoj smo nekada živeli.

Naša sagovornica, sa poštovanjem govori o vremenu nacionalne žalosti zbog Titove smrti, ona smatra da su godine Brozove vladavine bila neponovljiva era, seća se kada od uzbuđenja nije mogla da spava noć pred dobijanje crvene pionirske marame…

– Kada vas danas pitaju: „Kako si”, a odgovorite: „Dobro sam”, ljudi su zbunjeni, jer smo navikli da živimo u problemima. Iz komunističkog vremena smo zadržali da ne ističemo ono dobro što nam se dešava. Tokom devedesetih mnoge stvari smo ignorisali, što je karakteristično za naše podneblje da nemamo odgovarajuće emocije – smatra Lena, i dodaje da nije srećna što imamo česte primere odsustva komunikacije u svakodnevnom životu: na pijaci, u prodavnicama ili pri plaćanju računa na šalterima.

U filmu „Plavi voz” Lena Bogdanović tumači lik direktorke škole koja je oponent čuvenom liku direktorke škole u filmu „Majstori, majstori” Gorana Markovića, koji je tumačila Semka Sokolović-Bertok.

– Lik direktorke škole Radojke Kojić koji igram, razlikuje se od lika autoritativne direktorke koju je tumačila Semka Sokolović-Bertok. Htela sam da izbegnem stereotip stroge direktorke kakav obično zamišljamo. Semkin lik u „Majstorima” mi je jedan od najomiljenijih u našim filmovima. Moja direktorka škole nije autoritet, ona je samo izvršitelj naredbi sa vrha. Želela sam da joj dam suptilnost jer je željna pažnje, emotivno je i nesigurna, zbog čega je nekonzistentna – objašnjava glumica, koja je nasuprot nesigurnosti lika koji tumači, bila vrlo sigurna u odluci da se, kao koproducent, uključi u produkciju filma „Plavi voz”.

– Moju pomoć u promocijama i produkcijama filmova u kojima sam igrala primetila je producentkinja Nataša Milojević još dok smo snimale film „Miloš Branković”. Na Natašin poziv prihvatila sam izazov da uđem u produkciju filma koji smo pripremali u 2009, u godini krize, kada se finansiranje umetničkih projekata drastično umanjilo. Naći sredstva nije bilo lako, iako je film podržan sredstvima Sekretarijata za kulturu Beograda, i pomognut sredstvima Filmskog centra Srbije. Uspele smo da zainteresujemo neke dobre ljude kojih još uvek ima u Srbiji – ističe Lena Bogdanović, koja ne krije da joj je profesija glumice pomogla u produkciji, i dodaje da je „Plavi voz” snimljen za šest nedelja.

I. Aranđelović