Нисам строга директорка

Филм „Плави воз” Јанка Баљка, о проблемима београдских матураната у време Титове смрти, биће премијерно приказан вечерас у 20.30 сати у „Сава центру”. Уз Небојшу Миловановића и многе младе глумце, једну од главних улога у филму тумачи Лена Богдановић, која се добро сећа времена Титове смрти, иако је била мала да би све што се тада дешавало разумела.

– Било ми је чудно зашто нема цртаних филмова. Пре Титове смрти, преношена је сахрана Кардеља, и тада сам први пут на телевизији видела да људи плачу, па сам и ја плакала. У то време стално сам слушала сингл плочу „Summer nights” из филма „Бриљантин”, а тих дана нисам могла да је пуштам. Све је било стало – сећа се Лена Богдановић, која и данас памти који су светски државници били на Титовој сахрани, што говори о поштовању према држави у којој смо некада живели.

Наша саговорница, са поштовањем говори о времену националне жалости због Титове смрти, она сматра да су године Брозове владавине била непоновљива ера, сећа се када од узбуђења није могла да спава ноћ пред добијање црвене пионирске мараме…

– Када вас данас питају: „Како си”, а одговорите: „Добро сам”, људи су збуњени, јер смо навикли да живимо у проблемима. Из комунистичког времена смо задржали да не истичемо оно добро што нам се дешава. Током деведесетих многе ствари смо игнорисали, што је карактеристично за наше поднебље да немамо одговарајуће емоције – сматра Лена, и додаје да није срећна што имамо честе примере одсуства комуникације у свакодневном животу: на пијаци, у продавницама или при плаћању рачуна на шалтерима.

У филму „Плави воз” Лена Богдановић тумачи лик директорке школе која је опонент чувеном лику директорке школе у филму „Мајстори, мајстори” Горана Марковића, који је тумачила Семка Соколовић-Берток.

– Лик директорке школе Радојке Којић који играм, разликује се од лика ауторитативне директорке коју је тумачила Семка Соколовић-Берток. Хтела сам да избегнем стереотип строге директорке какав обично замишљамо. Семкин лик у „Мајсторима” ми је један од најомиљенијих у нашим филмовима. Моја директорка школе није ауторитет, она је само извршитељ наредби са врха. Желела сам да јој дам суптилност јер је жељна пажње, емотивно је и несигурна, због чега је неконзистентна – објашњава глумица, која је насупрот несигурности лика који тумачи, била врло сигурна у одлуци да се, као копродуцент, укључи у продукцију филма „Плави воз”.

– Моју помоћ у промоцијама и продукцијама филмова у којима сам играла приметила је продуценткиња Наташа Милојевић још док смо снимале филм „Милош Бранковић”. На Наташин позив прихватила сам изазов да уђем у продукцију филма који смо припремали у 2009, у години кризе, када се финансирање уметничких пројеката драстично умањило. Наћи средства није било лако, иако је филм подржан средствима Секретаријата за културу Београда, и помогнут средствима Филмског центра Србије. Успеле смо да заинтересујемо неке добре људе којих још увек има у Србији – истиче Лена Богдановић, која не крије да јој је професија глумице помогла у продукцији, и додаје да је „Плави воз” снимљен за шест недеља.

И. Аранђеловић