Orfej u brdima ravanjskim

Ravni kod Užica – Ovih novembarskih dana u školskoj učionici u Ravnima bruje mandoline. Ceo jedan razred, peti, uz poneko pojačanje iz šestog, postao je orkestar. Sedamnaestoro đaka – a u rukama im 12 mandolina, četiri gitare i bas – pod budnim okom učitelja Dušana Glogovca već mesecima uvežbavaju akorde i harmonije. „Ja sam rođen tamo na salašu...”, svirali su složno kad smo ih posetili.

Jedini je ovo đački orkestar te vrste u celom užičkom kraju, s mandolinama možda jedinstven u Srbiji. Nazvali su ga „Orfej“, po sviraču iz starogrčke mitologije. I sve to u zabačenim brdima ravanjskim podno Zlatibora, gde je odvajkada zvuk trube carovao.

A to odeljenje petog razreda OŠ „Đura Jakšić“ (cela škola ima samo 100 učenika), koje je četiri godine učio učitelj Glogovac pa ih od jeseni nastavnicima prepustio, nadareno je za mnoga znanja. Već su se ti jedanaestogodišnjaci isticali na takmičenjima iz matematike: dok bi se iz nekih većih gradskih užičkih škola na Okružno takmičenje iz ovog predmeta plasirao tek poneki đak, u tome bi samo iz ovog razreda uspevalo troje-četvoro. Sjajni su i recitatori, a na takmičenju horova Srbije u kategoriji malih osnovnih škola (do 1.000 đaka) hor u kome su ovi mali Ravanjci pevali osvojio je drugo mesto. Evo ih sada i s mandolinama...

– Ponosan što sam učio tako dobru i pametnu decu, rešio sam da im se odužim time što ćemo osnovati orkestar mandolina i steći šira muzička znanja. Pomoglo mi je moje višegodišnje iskustvo tamburaša, tri decenije sviram u užičkim tamburaškim orkestrima. Deca su to oduševljeno prihvatila, a i roditelji se složili pomogavši da nabavimo instrumente, poručili smo mandoline čak iz Belgije. One su u dečjem uzrastu pristupačnije od tambure. Eto, tek je pola godine kako vežbamo, i tokom letnjeg raspusta smo uvežbavali, a već smo imali dva zapažena nastupa – kazuje za „Politiku“ učitelj Dušan Glogovac, koji u Ravni putuje iz Užica.

Prvo su naučili, kako kažu, njihovu kompoziciju, slučajno nastalu na prvim probama. Onda i one starogradske: „Pred Senkinom kućom“, „Salaš u malom ritu“ i druge. Dođu roditelji pa slušaju i čude se punom zvuku mandolina. „Orfej“ je već nastupio u Užicu na proslavi Dana grada i u Ravnima na smotri amaterskih grupa. Spremaju se i za druge nastupe, a ambicija im je da, iako sa sela, budu zvaničan gradski dečji orkestar jer takvog nema u Užicu.

– Deca uče note, akorde, harmonije, još su u povoju i njihova sviračka tehnika i muzička pismenost. Nisu ni svi isto nadareni, ali upornim vežbanjem neki nadoknađuju manjak sluha. Pripremamo obrade stranih pesama, starih narodnih, zabavnih, tek će se čuti za nas. Otvoreni smo i za đake drugih škola u užičkom kraju, želja nam je da postanemo „Orkestar 100 mandolina“ – dodaje Glogovac.

Oduševljenje ne kriju ni mali članovi orkestra. „Ovo je stvarno lepo, muziku smo zavoleli, a nastupi su najzanimljiviji. Mandolina je laka za nošenje i prijatan zvuk ima. Osetila sam i kako od svirke na njoj bole prsti“, priča nam sjajna recitatorka iz ovog razreda Jasmina Brajković, koja u orkestru svira mandolinu. „Ponekad promašim harmoniju, pa mi učitelj kaže ’Stani, Mito, delijo’. Svi smo se vezali za muziku, tako da ponekad nas četvoro iz orkestra, koji živimo u blizini, uveče kod kuće uvežbavamo svirku neke pesme“, uključuje se u razgovor Milovan Petrović, basista u „Orfeju“. „Ma ipak su najlepša putovanja, tek planiramo da sviramo, nastupamo i putujemo“, dodaje njihov drug Željko Bacetić. A, onda, opet mandoline i gitare u ruke i, kao na početku, „Ja sam rođen tamo na salašu“...

Branko Pejović