Nadvlačenje oko START-a

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Novi ugovor SAD i Rusije o ograničavanju strateškog nuklearnog naoružanja START 2 visi o tankom koncu, pošto predsednik Barak Obama ne uspeva da sakupi dovoljno glasova senatora iz republikanske opozicije za njegovo ratifikovanje.

Ovaj zastoj je pre svega motivisan unutrašnjim političkim nadvlačenjima, i nastojanjima republikanaca da po svaku cenu, na svim frontovima, oslabe Obamu, sa krajnjim ciljem da mu 2012. uskrate drugi mandat, ali u ovom slučaju cena toga mogli bi da budu ozbiljni poremećaji u „resetovanim” odnosima Amerike sa Rusijom.

Prvobitni START potpisan je na samom kraju hladnoratovske ere, između SAD i SSSR-a 1991, stupio je na snagu 1994, a istekao 5. decembra prošle godine. START 2 potpisali su predsednici Obama i Medvedev 8. aprila ove godine u Pragu, i da bi stupio na snagu treba da ga ratifikuju parlamenti obe zemlje.

Obami nedostaje devet glasova republikanskih senatora (u stočlanom gornjem domu Kongresa, ratifikacija zahteva 67 glasova). Predsednik insistira da se glasanje obavi do kraja godine, dok traje mandat starom sastavu Senata, jer će mu od januara, kada na dužnost stupe senatori izabrani na kongresnim izborima početkom ovog meseca, to biti mnogo teže. Biće mu, naime, neophodno 14 republikanskih glasova (jer je većina koju su imale demokrate smanjena), sa velikim izgledima da ratifikacija više ne bude stavljena na dnevni red.

Ovo nadvlačenje uverljivo pokazuje ograničenja izvršne vlasti koju oličava predsednik u američkom političkom sistemu, ali i realnosti političkih podela u današnjoj Americi, ne samo oko spoljne, nego i u svim aspektima unutrašnje politike.

Konkretno, konzervativci smatraju da novi sporazum, kojim se nuklearne bojeve glave u obe zemlje ograničavaju na po 1.550 na svakoj strani (smanjenje od 30 odsto u odnosu na postojeći broj), koristi pre svega Rusiji, a da slabi Ameriku. Pozivaju se pri tom na preambulu novog START-a gde se pominje raketna odbrana. Iz Bele kuće se, međutim, obrazlaže da Amerika u tom pogledu ni u kom slučaju neće biti sputana, što zasada ne nailazi na razumevanje.

Sporazum inače predviđa i obnovu međusobnih inspekcija, u skladu sa načelom iz Reganove ere – „veruj, ali proveri”.

Protivljenje novom START-u republikance je dovelo i u neobičnu situaciju: da budu suprotstavljeni vojnom vrhu. Vojska, naime, smatra da je novi sporazum sa Rusijom „suštinski važan za američku bezbednost”, kako je to obrazložio admiral Majkl Malen, načelnik združenog Generalštaba američkih oružanih snaga.

Neuspeh u ratifikaciji svakako bi bio udarac novim odnosima Vašingtona i Moskve, koji su doneli rusku kooperativnost u mnogim oblastima, od saradnje sa zapadnim savezom oko Avganistana, do ruskog ukrcavanja u zajednički čamac kad je reč o uvođenju sankcija Iranu. Rusija je nedavno objavila i da je odustala od prodaje raketnog sistema S-300 Teheranu.

Mogućnost propasti sporazuma u Senatu zabrinula je i evropske saveznike Amerike, jer bi to pokvarilo i novi pristup Rusije u rešavanju evropskih problema. Glavne nade u tom pogledu su bile da bi START bio samo prolog za nove razgovore o ograničavanju podjednako opasnog taktičkog nuklearnog naoružanja, koje je programirano na evropske ciljeve. Zbog toga su senatorima apel za ratifikaciju uputili kancelarka Angela Merkel i generalni sekretar NATO-a Rasmusen.

Ostaje, doduše, nada da bi sve moglo da ima srećan kraj, da će posle tvrđenja pazara republikanci popustiti, pogotovo što je Obama prihvatio jedan od njihovih ključnih zahteva: da poveća budžet za modernizaciju domaćih nuklearnih arsenala. Obama je, sem toga, u pomoć pozvao i ugledne bivše državne sekretare, Henrija Kisindžera i Džejmsa Bejkera, čiji bi autoritet u zalaganju za novi START mogao da preobrati bar neke od sada kolebljivih senatora.

Za ratifikaciju se zalažu i sedam od osam bivših komandanata američkih nuklearnih snaga. START 2 do sada je bio i predmet ukupno 18 kongresnih rasprava.

M. Mišić