Надвлачење око СТАРТ-а

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Нови уговор САД и Русије о ограничавању стратешког нуклеарног наоружања СТАРТ 2 виси о танком концу, пошто председник Барак Обама не успева да сакупи довољно гласова сенатора из републиканске опозиције за његово ратификовање.

Овај застој је пре свега мотивисан унутрашњим политичким надвлачењима, и настојањима републиканаца да по сваку цену, на свим фронтовима, ослабе Обаму, са крајњим циљем да му 2012. ускрате други мандат, али у овом случају цена тога могли би да буду озбиљни поремећаји у „ресетованим” односима Америке са Русијом.

Првобитни СТАРТ потписан је на самом крају хладноратовске ере, између САД и СССР-а 1991, ступио је на снагу 1994, а истекао 5. децембра прошле године. СТАРТ 2 потписали су председници Обама и Медведев 8. априла ове године у Прагу, и да би ступио на снагу треба да га ратификују парламенти обе земље.

Обами недостаје девет гласова републиканских сенатора (у сточланом горњем дому Конгреса, ратификација захтева 67 гласова). Председник инсистира да се гласање обави до краја године, док траје мандат старом саставу Сената, јер ће му од јануара, када на дужност ступе сенатори изабрани на конгресним изборима почетком овог месеца, то бити много теже. Биће му, наиме, неопходно 14 републиканских гласова (јер је већина коју су имале демократе смањена), са великим изгледима да ратификација више не буде стављена на дневни ред.

Ово надвлачење уверљиво показује ограничења извршне власти коју оличава председник у америчком политичком систему, али и реалности политичких подела у данашњој Америци, не само око спољне, него и у свим аспектима унутрашње политике.

Конкретно, конзервативци сматрају да нови споразум, којим се нуклеарне бојеве главе у обе земље ограничавају на по 1.550 на свакој страни (смањење од 30 одсто у односу на постојећи број), користи пре свега Русији, а да слаби Америку. Позивају се при том на преамбулу новог СТАРТ-а где се помиње ракетна одбрана. Из Беле куће се, међутим, образлаже да Америка у том погледу ни у ком случају неће бити спутана, што засада не наилази на разумевање.

Споразум иначе предвиђа и обнову међусобних инспекција, у складу са начелом из Реганове ере – „веруј, али провери”.

Противљење новом СТАРТ-у републиканце је довело и у необичну ситуацију: да буду супротстављени војном врху. Војска, наиме, сматра да је нови споразум са Русијом „суштински важан за америчку безбедност”, како је то образложио адмирал Мајкл Мален, начелник здруженог Генералштаба америчких оружаних снага.

Неуспех у ратификацији свакако би био ударац новим односима Вашингтона и Москве, који су донели руску кооперативност у многим областима, од сарадње са западним савезом око Авганистана, до руског укрцавања у заједнички чамац кад је реч о увођењу санкција Ирану. Русија је недавно објавила и да је одустала од продаје ракетног система С-300 Техерану.

Могућност пропасти споразума у Сенату забринула је и европске савезнике Америке, јер би то покварило и нови приступ Русије у решавању европских проблема. Главне наде у том погледу су биле да би СТАРТ био само пролог за нове разговоре о ограничавању подједнако опасног тактичког нуклеарног наоружања, које је програмирано на европске циљеве. Због тога су сенаторима апел за ратификацију упутили канцеларка Ангела Меркел и генерални секретар НАТО-а Расмусен.

Остаје, додуше, нада да би све могло да има срећан крај, да ће после тврђења пазара републиканци попустити, поготово што је Обама прихватио један од њихових кључних захтева: да повећа буџет за модернизацију домаћих нуклеарних арсенала. Обама је, сем тога, у помоћ позвао и угледне бивше државне секретаре, Хенрија Кисинџера и Џејмса Бејкера, чији би ауторитет у залагању за нови СТАРТ могао да преобрати бар неке од сада колебљивих сенатора.

За ратификацију се залажу и седам од осам бивших команданата америчких нуклеарних снага. СТАРТ 2 до сада је био и предмет укупно 18 конгресних расправа.

М. Мишић