Trapavost u ratu protiv Al kaide

NjUJORK – Grupa bostonskih advokata podnela je juče Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu tužbu protiv BiH, zbog serije neregularnosti oko hapšenja grupe Alžiraca, navodnih radikalnih islamista, koji su pre pet godina uhapšeni u Sarajevu i zatim prebačeni u američku bazu Gvantanamo na Kubi.

Bostonska advokatska kancelarija "Vilmer-Hejl" podnela je tužbu u ime Lahdara Bumedijena, koji je oktobra 2001. godine uhapšen zbog navodnih veza sa mrežom agenata Al kaide u BiH, koja se, navodno, spremala da izvede seriju bombaških napada u Sarajevu. "Bosna ignoriše učestale pozive međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava da pomogne šestorici uhapšenih, od kojih su petorica državljani BiH", navedeno je u tužbi.

Očekuje se da slične tužbe podnesu i ostala petorica uhapšenih u sklopu iste akcije tokom koje je američka ambasada u Sarajevu danima bila zatvorena, a država preplavljena agentima najrazličitijih tajnih službi.

Bostonski advokati, takođe, smatraju da su posebne veze vlasti u Sarajevu i SAD onemogućile bosanske institucije da ozbiljnije reaguju, osim što su jednom prilikom uputili blago intonirano pismo državnom sekretaru Kondolizi Rajs.

Slučaj hapšenja šestorice navodnih terorista u Sarajevu uzima se uopšteno kao školski primer trapave politike u ratu protiv Al kaide i sličnih organizacija, pošto se, uprkos činjenici da su prvobitne optužbe odavno odbačene, sva šestorica još nalaze u pritvoru na Kubi.

Suštinski, akcija bosanske policije pokrenuta je pošto su presretnuti telefonski razgovori koji su protumačeni kao pretnja američkim diplomatama.

Gotovo istovremeno iz američkih diplomatskih krugova potekla je priča o fantomskom sastanku čelnika Al kaide održanom u Sofiji, na kojem je dogovoreno da radikalni islamisti izvedu niz napada širom Balkana, što je dovelo do svojevrsne panike među diplomatama SAD.

Zbog nedostatka dokaza četvorica su ubrzo oslobođena, ali su ih američki specijalci ponovo pohapsili januara naredne godine i ekspresno prebacili na Kubu.

Sva šestorica dospeli su u Bosnu početkom devedesetih godina prošlog veka, kao dobrovoljci Armije Federacije BiH, odnosno poznate jedinice "El mudžahid", koju su činili mahom borci arapskog porekla.

Većina njih ostala je u Bosni nakon okončanja sukoba, pošto su se poženili lokalnim devojkama i dobili bosanska državljanstva. Na zahtev SAD, vlasti u Sarajevu pokrenule su sveobuhvatnu reviziju državljanstava datih arapskim dobrovoljcima, pa se očekuje da će dokumente BiH izgubiti nekoliko stotina veterana.

Američki zahtev, suštinski, proizvod je straha zvaničnika SAD da bi Bosna, u kojoj se trenutno nalazi između 300 i 600 bivših mudžahedina, mogla postati baza za prebacivanje radikalnih islamista na zapad.
(Tanjug)