Трапавост у рату против Ал каиде

ЊУЈОРК – Група бостонских адвоката поднела је јуче Европском суду за људска права у Стразбуру тужбу против БиХ, због серије нерегуларности око хапшења групе Алжираца, наводних радикалних исламиста, који су пре пет година ухапшени у Сарајеву и затим пребачени у америчку базу Гвантанамо на Куби.

Бостонска адвокатска канцеларија "Вилмер-Хејл" поднела је тужбу у име Лахдара Бумедијена, који је октобра 2001. године ухапшен због наводних веза са мрежом агената Ал каиде у БиХ, која се, наводно, спремала да изведе серију бомбашких напада у Сарајеву. "Босна игнорише учестале позиве међународних организација за заштиту људских права да помогне шесторици ухапшених, од којих су петорица држављани БиХ", наведено је у тужби.

Очекује се да сличне тужбе поднесу и остала петорица ухапшених у склопу исте акције током које је америчка амбасада у Сарајеву данима била затворена, а држава преплављена агентима најразличитијих тајних служби.

Бостонски адвокати, такође, сматрају да су посебне везе власти у Сарајеву и САД онемогућиле босанске институције да озбиљније реагују, осим што су једном приликом упутили благо интонирано писмо државном секретару Кондолизи Рајс.

Случај хапшења шесторице наводних терориста у Сарајеву узима се уопштено као школски пример трапаве политике у рату против Ал каиде и сличних организација, пошто се, упркос чињеници да су првобитне оптужбе одавно одбачене, сва шесторица још налазе у притвору на Куби.

Суштински, акција босанске полиције покренута је пошто су пресретнути телефонски разговори који су протумачени као претња америчким дипломатама.

Готово истовремено из америчких дипломатских кругова потекла је прича о фантомском састанку челника Ал каиде одржаном у Софији, на којем је договорено да радикални исламисти изведу низ напада широм Балкана, што је довело до својеврсне панике међу дипломатама САД.

Због недостатка доказа четворица су убрзо ослобођена, али су их амерички специјалци поново похапсили јануара наредне године и експресно пребацили на Кубу.

Сва шесторица доспели су у Босну почетком деведесетих година прошлог века, као добровољци Армије Федерације БиХ, односно познате јединице "Ел муџахид", коју су чинили махом борци арапског порекла.

Већина њих остала је у Босни након окончања сукоба, пошто су се поженили локалним девојкама и добили босанска држављанства. На захтев САД, власти у Сарајеву покренуле су свеобухватну ревизију држављанстава датих арапским добровољцима, па се очекује да ће документе БиХ изгубити неколико стотина ветерана.

Амерички захтев, суштински, производ је страха званичника САД да би Босна, у којој се тренутно налази између 300 и 600 бивших муџахедина, могла постати база за пребацивање радикалних исламиста на запад.
(Танјуг)