Penzije će dogodine biti znatno više

Usvajanje novog zakona o penzijama nije izbor za mis Srbije. Ovim rečima potpredsednik vlade dr Jovan Krkobabić odgovara na male šale ili sitne malicioznosti, po kojima je penzijski zakon vruć krompir zbog čije bi nepopularnosti onome ko ga predlaže mogao da odnese potencijalne glasače.

– Ne ispitujemo koliko je nešto vruće ili hladno bavimo se izuzetno odgovornim poslovima, navodi Krkobabić, odgovarajući pismeno na pitanja za „Politiku” i dodaje da ipak ne misli da je on taj koji bi izmene propisa trebalo da brani.

Ko će braniti zakon o penzijama pred poslanicima u skupštini, vi ili ministar rada Rasim Ljajić?

Zakon, po pravilu, brani resorni ministar a vlada, kao i u svim prethodnim tako i u ovom slučaju, svojom odlukom određuje ko će braniti zakon u skupštini. Verujem da ćete se složiti da je sam zakon ipak važniji od toga ko će ga obrazlagati.

Za koliko će penzije u narednoj godini biti veće uz najavljena tri usklađivanja?

Svako povećanje u narednoj godini ulazi trajno u osnovicu penzije. Aprilsko se nadograđuje na januarsko, a oktobarsko na uvećan iznos penzije od januara i aprila. To praktično znači da će penzionerima u 2011. godini biti znatno povećane penzije. Koliko, to zavisi od toga kako se budu kretali elementi koji su zakonom utvrđeni kao činioci za usklađivanje plata u javnom sektoru i penzija.

Zašto je bilo teško staviti u zakon zaštitnu klauzulu po kojoj prosečna penzija ne sme da pada ispod 60 odsto od prosečne plate, ako tvrdite da se to neće dogoditi?

Penzije se usklađuju sa zaradama u javnom sektoru, samim tim će i odnos penzija i plata ostati isti. Onaj ko zna tablicu množenja do 100 lako može da izračuna da je ovo tačno.

Šta sadašnje i buduće penzionere očekuje posle usvajanja ovog zakona, bolji ili gori standard?

Samo zlonameran čovek ne vidi da će se penzije prvi put u Srbiji od kada postoji Fond PIO, tokom 2011. uskladiti tri puta na isti način kao i zarade u javnom sektoru – u januaru, aprilu i oktobru. Iz ovoga je više nego izvesno da im može biti samo bolje. Možda to nekome smeta, ali tako je.

Da li je tačno da je ovaj zakon vruć krompir i da bi zbog nepopularnosti mogao onome ko ga predlaže odneti potencijalne glasove birača?

Mi ovim, kao i drugim zakonima, ne biramo mis Srbije niti ispitujemo koliko je nešto vruće ili hladno. Bavimo se izuzetno odgovornim poslovima, a na male šale ili sitne malicioznosti, da li je nešto više ili manje popularno, na to će kompetentne odgovore dati oni na koje se taj zakon odnosi.

Imaćemo uskoro priliku da i taj sud čujemo. Recimo, da je francuski predsednik Sarkozi povukao zakon o penzijama izvesno je da bi bio popularniji, ali kao odgovorni i ozbiljni političari moramo da vodimo računa o budućnosti zemlje i donosimo ne samo lake odluke. Ubeđen sam da je predloženi zakonski projekt najviše što se moglo postići u ovom trenutku.

Na osnovu čega sindikati uporno tvrde da ste ovaj zakon pravili do 2012. godine, do novih izbora?

Zaista ne znam na osnovu čega i šta to neki od sindikata tvrde. S onim predstavnicima sindikata sa kojima sam razgovarao, rečeno je i meni i javnosti da je njihov stav da su rešenja data od strane ekspertske grupe najbolja moguća za vreme u kome se nalazimo.

Da li je tačno da prva verzija zakona, pre nego što je povučena iz procedure nije bila potpisana i zašto?

Zakon je povučen iz skupštinske procedure iz tehničkih razloga, jer je u njemu moralo da se nađe rešenje o trećem januarskom usklađivanju penzija i plata u javnom sektoru, koje smo s MMF-om ugovorili prilikom avgustovskih razgovora u okviru pete revizije aranžmana. Zakon je inače pre slanja u proceduru potpisan, jer u suprotnom ne bi mogao da se uputi skupštini na glasanje i razmatranje.

Kolika će biti donja granica ispod koje penzije neće padati posle 2012. godine, prema novoj, predloženoj indeksaciji penzija?

Nema nove indeksacije penzija.

Da li će doći do usklađivanja Zakona o budžetu i Zakona o penzijama u delu koji se tiče usklađivanja penzija, pošto su formule u ovom času različite?

Reč je o trećem, januarskom, usklađivanju što je bio razlog povlačenja iz skupštine.

Kako objašnjavate što su se u jednom času čule nezvanične poruke iz vlade da ste ostali sami u odbrani penzijskog zakona i da ga sami branite, jer ste ga sami i pisali?

Takve poruke iz vlade nisu se mogle čuti, jer na sednici prilikom usvajanja predloga Zakona o PIO nije bilo nikakvih komentara. Da još jednom ponovim, zakon nisam pisao ja, već nezavisna ekspertska grupa. Zakon je na vladi usvojen bez ijedne primedbe ili glasa protiv, dakle jednoglasno, čemu je prethodila redovna procedura kroz davanje pozitivnih mišljenja nadležnih ministarstava i odbora.

Kako je novim zakonom rešeno pitanje stope zamene, odnos poslednje plate i prve penzije?

Nema novog zakona već se postojeći predlog zakona vraća u skupštinu i u njemu, kao što sam rekao, suštinskih promena nema.

Šta je bilo najteže u pregovorima s MMF-om?

MMF i Svetska banka stajali su vrlo tvrdo na stanovištu da moraju da se izjednače godine staža i za muškarce i žene. Za mene je ipak najvažnije da smo pregovore uspešno priveli kraju i na način koji smo sebi od samog početka postavili kao cilj.

Kako objašnjavate to što ste u pojedinim trenucima demantovali sami sebe – da se u zakonu neće promeniti ni znak interpunkcije, a onda je ipak došlo do izvesnih izmena?

Zakon se vraća u skupštinsku proceduru u formi i sadržaju u kome je i bio kada je povučen iz skupštine. U poslednjoj rundi pregovora sa MMF-om obezbedili smo neka poboljšanja. Jedno je vezano za procenat najniže penzije koja, kako sam predložio, ne sme pasti ispod 27 odsto od prosečne plate, a drugo se odnosi na odlaganje pomeranja staža za odlazak žena u penziju za dve godine.

Ovi predlozi su usvojeni i ponosan sam na tu „interpunkcijsku promenu” jer sam sa gospodinom Albertom Jegerom ove kategorije razmatrao i dogovorio.

Zašto kažete da je ovo najbolji zakon koji je Srbija mogla da dobije u odnosu na okruženje?

Nije to samo moja ocena već i domaćih i inostranih eksperata, ja ih samo citiram. I stručnjaci MMF-a su ih izneli bezbroj puta. Ako ste, makar i površno, pratili promene u penzionim sistemima zemalja u okruženju i zemljama EU, mogli ste lako da uočite razlike između naših i rešenja koja se danas uvode u drugim zemljama Evrope. I to po pravilu uvek i bez izuzetaka u korist građana Srbije.

Jasna Petrović