Пензије ће догодине бити знатно више

Усвајање новог закона о пензијама није избор за мис Србије. Овим речима потпредседник владе др Јован Кркобабић одговара на мале шале или ситне малициозности, по којима је пензијски закон врућ кромпир због чије би непопуларности ономе ко га предлаже могао да однесе потенцијалне гласаче.

– Не испитујемо колико је нешто вруће или хладно бавимо се изузетно одговорним пословима, наводи Кркобабић, одговарајући писмено на питања за „Политику” и додаје да ипак не мисли да је он тај који би измене прописа требало да брани.

Ко ће бранити закон о пензијама пред посланицима у скупштини, ви или министар рада Расим Љајић?

Закон, по правилу, брани ресорни министар а влада, као и у свим претходним тако и у овом случају, својом одлуком одређује ко ће бранити закон у скупштини. Верујем да ћете се сложити да је сам закон ипак важнији од тога ко ће га образлагати.

За колико ће пензије у наредној години бити веће уз најављена три усклађивања?

Свако повећање у наредној години улази трајно у основицу пензије. Априлско се надограђује на јануарско, а октобарско на увећан износ пензије од јануара и априла. То практично значи да ће пензионерима у 2011. години бити знатно повећане пензије. Колико, то зависи од тога како се буду кретали елементи који су законом утврђени као чиниоци за усклађивање плата у јавном сектору и пензија.

Зашто је било тешко ставити у закон заштитну клаузулу по којој просечна пензија не сме да пада испод 60 одсто од просечне плате, ако тврдите да се то неће догодити?

Пензије се усклађују са зарадама у јавном сектору, самим тим ће и однос пензија и плата остати исти. Онај ко зна таблицу множења до 100 лако може да израчуна да је ово тачно.

Шта садашње и будуће пензионере очекује после усвајања овог закона, бољи или гори стандард?

Само злонамеран човек не види да ће се пензије први пут у Србији од када постоји Фонд ПИО, током 2011. ускладити три пута на исти начин као и зараде у јавном сектору – у јануару, априлу и октобру. Из овога је више него извесно да им може бити само боље. Можда то некоме смета, али тако је.

Да ли је тачно да је овај закон врућ кромпир и да би због непопуларности могао ономе ко га предлаже однети потенцијалне гласове бирача?

Ми овим, као и другим законима, не бирамо мис Србије нити испитујемо колико је нешто вруће или хладно. Бавимо се изузетно одговорним пословима, а на мале шале или ситне малициозности, да ли је нешто више или мање популарно, на то ће компетентне одговоре дати они на које се тај закон односи.

Имаћемо ускоро прилику да и тај суд чујемо. Рецимо, да је француски председник Саркози повукао закон о пензијама извесно је да би био популарнији, али као одговорни и озбиљни политичари морамо да водимо рачуна о будућности земље и доносимо не само лаке одлуке. Убеђен сам да је предложени законски пројект највише што се могло постићи у овом тренутку.

На основу чега синдикати упорно тврде да сте овај закон правили до 2012. године, до нових избора?

Заиста не знам на основу чега и шта то неки од синдиката тврде. С оним представницима синдиката са којима сам разговарао, речено је и мени и јавности да је њихов став да су решења дата од стране експертске групе најбоља могућа за време у коме се налазимо.

Да ли је тачно да прва верзија закона, пре него што је повучена из процедуре није била потписана и зашто?

Закон је повучен из скупштинске процедуре из техничких разлога, јер је у њему морало да се нађе решење о трећем јануарском усклађивању пензија и плата у јавном сектору, које смо с ММФ-ом уговорили приликом августовских разговора у оквиру пете ревизије аранжмана. Закон је иначе пре слања у процедуру потписан, јер у супротном не би могао да се упути скупштини на гласање и разматрање.

Колика ће бити доња граница испод које пензије неће падати после 2012. године, према новој, предложеној индексацији пензија?

Нема нове индексације пензија.

Да ли ће доћи до усклађивања Закона о буџету и Закона о пензијама у делу који се тиче усклађивања пензија, пошто су формуле у овом часу различите?

Реч је о трећем, јануарском, усклађивању што је био разлог повлачења из скупштине.

Како објашњавате што су се у једном часу чуле незваничне поруке из владе да сте остали сами у одбрани пензијског закона и да га сами браните, јер сте га сами и писали?

Такве поруке из владе нису се могле чути, јер на седници приликом усвајања предлога Закона о ПИО није било никаквих коментара. Да још једном поновим, закон нисам писао ја, већ независна експертска група. Закон је на влади усвојен без иједне примедбе или гласа против, дакле једногласно, чему је претходила редовна процедура кроз давање позитивних мишљења надлежних министарстава и одбора.

Како је новим законом решено питање стопе замене, однос последње плате и прве пензије?

Нема новог закона већ се постојећи предлог закона враћа у скупштину и у њему, као што сам рекао, суштинских промена нема.

Шта је било најтеже у преговорима с ММФ-ом?

ММФ и Светска банка стајали су врло тврдо на становишту да морају да се изједначе године стажа и за мушкарце и жене. За мене је ипак најважније да смо преговоре успешно привели крају и на начин који смо себи од самог почетка поставили као циљ.

Како објашњавате то што сте у појединим тренуцима демантовали сами себе – да се у закону неће променити ни знак интерпункције, а онда је ипак дошло до извесних измена?

Закон се враћа у скупштинску процедуру у форми и садржају у коме је и био када је повучен из скупштине. У последњој рунди преговора са ММФ-ом обезбедили смо нека побољшања. Једно је везано за проценат најниже пензије која, како сам предложио, не сме пасти испод 27 одсто од просечне плате, а друго се односи на одлагање померања стажа за одлазак жена у пензију за две године.

Ови предлози су усвојени и поносан сам на ту „интерпункцијску промену” јер сам са господином Албертом Јегером ове категорије разматрао и договорио.

Зашто кажете да је ово најбољи закон који је Србија могла да добије у односу на окружење?

Није то само моја оцена већ и домаћих и иностраних експерата, ја их само цитирам. И стручњаци ММФ-а су их изнели безброј пута. Ако сте, макар и површно, пратили промене у пензионим системима земаља у окружењу и земљама ЕУ, могли сте лако да уочите разлике између наших и решења која се данас уводе у другим земљама Европе. И то по правилу увек и без изузетака у корист грађана Србије.

Јасна Петровић