Petnaest odsto umetničke slobode

Slika delova istočnog bloka u drugoj polovini dvadesetog veka biće dočarana na izložbi „Iza gvozdene zavese – zvanična i nezavisna umetnička scena u Sovjetskom Savezu i Poljskoj 1945–1989” koja će u sutra u 19 sati biti otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ). Publika će ovu temu moći da sagleda prvi put, i to kroz stotinu radova poljskih i isto toliko dela ruskih autora, iz zbirki privatnih kolekcionara iz Poljske.

Prema rečima autora koncepta Pjotra Novickog, navedenih u pratećem materijalu izložbe (osim njega kustosi su i Sarmen Beglarijan i Silvija Šimanjak), prilika je ekskluzivna da se ova dela vide, pošto je sadržaj iz ovakvih kolekcija obično veoma retko dostupan javnosti. Osim toga, izložena dela moći će da se uporede i sa umetničkim tendencijama koje su u tom periodu postojale u Jugoslaviji.

Novicki, galerista čija je aktivnost bila od velikog značaja za održavanje nezavisne umetničke scene, nastale kao protivteža komunističkom diktatu u njegovoj zemlji, ali i drugima iz okruženja, ističe da se koncepcija zasniva na različito uslovljenim delovima-poglavljima u okviru kojih su grupisani i predstavljeni radovi.

– Kroz celine „Trijumf ideologije”, „Revolucija”, „Lenjin-Staljin”, „Veliki otadžbinski rat”, „Od mačeva kovaćemo plugove”, „Gomila”, „Srećan čovek” i „Inteligencija” oslikana je režimska socrealistička umetnost, koja je dominirala u SSSR-u sve do osamdesetih godina 20. veka, a u Poljskoj do sredine pedesetih. Kao njihovu suprotnost, prikazujemo i stvaralaštvo koje se razvijalo u „sukobu” sa zvaničnim diktatima vlasti zemalja članica Varšavskog pakta. Ono je, zapravo, svojevrsna kritika ovog pravca i bavi se dekonstrukcijom kulta vođe. Na primeru slike „Staljin-Lenjin” Eduarda Gorohovskog, može se, recimo, videti taj pristup o kojem govorim, čemu je sličan i deo poliptiha Dimitrija Vrubla, nazvan „Ja – sačekaću” – opisuje Novicki.

Naredni deo posvećen je takozvanoj drugoj avangardi u poljskoj umetnosti, kojim autori skreću pažnju na umetnike koji su pripadali Prvoj krakovskoj grupi. Od izložbe u varšavskom „Arsenalu” 1955. godine umetnici u Poljskoj mogli su da stvaraju praktično bez bilo kakvih ideoloških ograničenja. Imena kao što su Jonaš Stern, Marija Jerema, Tadeuš Kantor, Erna Rosenstajn i Tadeuš Bžozovski pripadnici su ove grupe. Niko od njih, bez obzira na svoj predratni levičarski aktivizam, nije pristao na parole socijalističkog realizma i zadržali su potpunu slobodu izraza i posle rata.

Centralni komitet Komunističke partije Poljske 1960. objavio je dokument – Pravila u kulturnoj politici i likovnim umetnostima – kojim određuje procenat dozvoljenih radova apstraktne umetnosti u postavkama. Ova apsurdna uredba propisivala je „15 procenata umetničke slobode” i bila je impuls za stvaraoce da započnu borbu protiv vlasti, što je u praksi rezultiralo većom slobodom izraza od predviđene a o čemu govori segment nazvan upravo „15 posto apstrakcije”. Većina ovde izloženih radova pripada grupi umetnika okupljenoj oko galerije „Krivi krug”.

Osamdesete predstavljaju period promena u Sovjetskom Savezu, koje su rezultat liberalizacije započete još 1957. godine. Tada su, u eri destaljinizacije, održane dve velike internacionalne smotre koje su predstavljale uvod u kasnije podizanje gvozdene zavese – Međunarodna izložba likovnih umetnosti iz 1957. i Izložba američke umetnosti iz 1959. nakon posete Hruščova Americi. Primeri iz ovog perioda moći će da se vide pod naslovima „Apstrakcija” i „Figuracije”.

Posebnu celinu čini deo postavke „Znak i značenje”, koji se odnosi na simbol i njegovu višeznačnost u slikarstvu u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Reč je uglavnom o geometrijskoj apstrakciji, pre svega u delima Henrika Staževskog, Rišarda Vinjarskog i Henrika Berlevjeva.

Inače, naš slikar Miodrag – Bata Knežević, kao i Irina Subotić i Ješa Denegri, bili su vodiči kustosa po umetničkoj sceni Beograda i pomoć u realizaciji izložbe, koja će biti otvorena do 15. februara, svakog dana osim ponedeljka, od 10 do 16 sati.

N. Belić

M. Dimitrijević