Петнаест одсто уметничке слободе

Слика делова источног блока у другој половини двадесетог века биће дочарана на изложби „Иза гвоздене завесе – званична и независна уметничка сцена у Совјетском Савезу и Пољској 1945–1989” која ће у сутра у 19 сати бити отворена у Музеју историје Југославије (МИЈ). Публика ће ову тему моћи да сагледа први пут, и то кроз стотину радова пољских и исто толико дела руских аутора, из збирки приватних колекционара из Пољске.

Према речима аутора концепта Пјотра Новицког, наведених у пратећем материјалу изложбе (осим њега кустоси су и Сармен Бегларијан и Силвија Шимањак), прилика је ексклузивна да се ова дела виде, пошто је садржај из оваквих колекција обично веома ретко доступан јавности. Осим тога, изложена дела моћи ће да се упореде и са уметничким тенденцијама које су у том периоду постојале у Југославији.

Новицки, галериста чија је активност била од великог значаја за одржавање независне уметничке сцене, насталe као противтежа комунистичком диктату у његовој земљи, али и другима из окружења, истиче да се концепција заснива на различито условљеним деловима-поглављима у оквиру којих су груписани и представљени радови.

– Кроз целине „Тријумф идеологије”, „Револуција”, „Лењин-Стаљин”, „Велики отаџбински рат”, „Од мачева коваћемо плугове”, „Гомила”, „Срећан човек” и „Интелигенција” осликана је режимска соцреалистичка уметност, која је доминирала у СССР-у све до осамдесетих година 20. века, а у Пољској до средине педесетих. Као њихову супротност, приказујемо и стваралаштво које се развијало у „сукобу” са званичним диктатима власти земаља чланица Варшавског пакта. Оно је, заправо, својеврсна критика овог правца и бави се деконструкцијом култа вође. На примеру слике „Стаљин-Лењин” Едуарда Гороховског, може се, рецимо, видети тај приступ о којем говорим, чему је сличан и део полиптиха Димитрија Врубла, назван „Ја – сачекаћу” – описује Новицки.

Наредни део посвећен је такозваној другој авангарди у пољској уметности, којим аутори скрећу пажњу на уметнике који су припадали Првој краковској групи. Од изложбе у варшавском „Арсеналу” 1955. године уметници у Пољској могли су да стварају практично без било каквих идеолошких ограничења. Имена као што су Јонаш Стерн, Марија Јерема, Тадеуш Кантор, Ерна Росенстајн и Тадеуш Бжозовски припадници су ове групе. Нико од њих, без обзира на свој предратни левичарски активизам, није пристао на пароле социјалистичког реализма и задржали су потпуну слободу израза и после рата.

Централни комитет Комунистичке партије Пољске 1960. објавио је документ – Правила у културној политици и ликовним уметностима – којим одређује проценат дозвољених радова апстрактне уметности у поставкама. Ова апсурдна уредба прописивала је „15 процената уметничке слободе” и била је импулс за ствараоце да започну борбу против власти, што је у пракси резултирало већом слободом израза од предвиђене а о чему говори сегмент назван управо „15 посто апстракције”. Већина овде изложених радова припада групи уметника окупљеној око галерије „Криви круг”.

Осамдесете представљају период промена у Совјетском Савезу, које су резултат либерализације започете још 1957. године. Тада су, у ери дестаљинизације, одржане две велике интернационалне смотре које су представљале увод у касније подизање гвоздене завесе – Међународна изложба ликовних уметности из 1957. и Изложба америчке уметности из 1959. након посете Хрушчова Америци. Примери из овог периода моћи ће да се виде под насловима „Апстракција” и „Фигурације”.

Посебну целину чини део поставке „Знак и значење”, који се односи на симбол и његову вишезначност у сликарству у периоду од шездесетих до осамдесетих година прошлог века. Реч је углавном о геометријској апстракцији, пре свега у делима Хенрика Стажевског, Ришарда Вињарског и Хенрика Берлевјева.

Иначе, наш сликар Миодраг – Бата Кнежевић, као и Ирина Суботић и Јеша Денегри, били су водичи кустоса по уметничкој сцени Београда и помоћ у реализацији изложбе, која ће бити отворена до 15. фебруара, сваког дана осим понедељка, од 10 до 16 сати.

Н. Белић

М. Димитријевић